Гласоноша

тлости И8ме^у свију језика вајвећма је евглеска распрострањен. Фравцуски )език најлакше је научити а немачки најтезве. Фравцуски језик има 28 хиљада речи, еаглески 43.500. Најбогатији је вемачки језик, он има 80 хиљада речи. Маоги списатељи наоиту велике књиге а не уиотребе внше од три хиљаде речи. У нашем обичном евако-дневном разговору доста нам је 900 различитих речи. Човек би се зачудио кад би бројао колико пута за дан једну исту реч у разговору повтори. Шексаир, најве^и енглески пееник, ваиисао је толике књиге и у њима нема више осим 15 хиљада различвих речи. Једаа чобааин, што у планини стоку чува, целога свог исивота не треба више од 300 речи. Кад су причали Наполеону првом о великом богатетву мипистра Таљерава коЈи га је издао, Наполеон рече: „лако се обогатити ономе, ко]и прода оне који њега купе,". Ћилибар је познат био на хиљаду годкна пре Христа, и носили су га трговци са совера на истои, те су правили различне украсе и наките од њега. Има га п данае вајвише на равним обалама неиачкога мора. Обичао носле великих морских бура избацује га море на песак. Године 1770 нашли су 60 хиљада туати ^илибара. Годишње заслуже, они што се тим послом занимају, око 20 хиљада талира. Осим морских, немачких обала, валази се он и у земљи, у Мекленбургу (где је негда то иего море бидо). Тако годиве 1842, кочају^и аашли еу један комад тежак две Фунте. Годнне 1822 на^ен јенајвећи комад, око 20 Фунти тежак, и нродат је за 4600 дуката. З^ссрисие иа,т1ољ<Ееио Да се ча^' у 'мгиарже/^дмжа м др. ме жеатм. Као сресгво од великог уснеха, да ее хватању ча^и у Фурвама, шнархердима и другим ложиштима у великој мери на нуг стане, ноказао се овај, Још слабо познати, начин. Узме се пуна шака љуске од крголе (кромнира) док еу још сирове и баце се на ватру у Фуруни или шпархерду, а одиах за гим затворе се и нритиену добро врата ложишта. Пара, шго ее из сагоревајуких љусака стане развијати, раствори ча1/, која се нахватала, и однесе је еобом кроз димњак у ваздуд, Ако се на Тај начин чеаЉе: поступи, то ће се Фуруне шпархерди и слична^ друга ложишта, врло ретко морати чистити. Ј^а^ееммекм смтмсж' Опште је познато да се 6 при подизању нових ку^а унотребљује честог смтнож од старих пор)шених грађеввна за поиуњавање проетора испод патосаи натаванима.. Алн како се у мвогим приликама приметвло, да сее у новосазидааим ку^ама наскоро запатило толиво г гада, вао што се само у старим одавна ве^ аостојеким зградама може оченивати, то су неки Е од научењака за разјаенсње тога чинили развее опите, и нашли, да се у том грађевиневомситнежу заиста ваходи клица за развијање гада,, или животињског организма у опште, и у толикос више у колико је већи проценат азота; такојее А. Фогел нашао, да у неким сортама грнђевин- ског ситнежа има до 1°/. азота што одговара садржини органеке материје у 15 процевата.. Многе сорте грађев. ситнежа кад се поквасе,, почну одмах плееањ ватати, а нри том јако за- ударати. Према томе нрепоручује се за попуњавање иенод патоеа и таваница у кукама у\ место старе рушевине, што више могуће, само о чист песак Ж. Статистпчке белешке Садања Франпуека чиви необично велике е жртве за побољшање својих школа. Одре^еноје е 1215 милиона динара да се потроше за зидање е вових и увеличање постоје^их зграла основвих, средњих и виших школа. Од те грдне суме, којој се све државе зачудиле, 639 милиона ие- платиће Француска државна васа, а 576 паш^е о на варошке и сеоеке општине. По вајновијем званичном извештају у целој јд Србији има.' вароши и варошица 66. — Селад 3160 — цркви 527. — Манаетира 59. — При--} ватних ву^а 268.394. — Сзега душа 1,859 060 0! (од којих су мушки 954'080 а женских 904.980)- -р — Пореских глава 375 037. — Чивовника 2230. .0 — Свештевика 1022. — Калуђера 99. — Школа вв мушких 689. — Ученика 42.574 — И1колажен--Е ских 91 — ученица 7831. — Учитељица 295. .3 — Учпгеља и проФееора 896. — Ду^ана варош--г ких 12169. — Дућана сеоских 1026. — Механа.вЕ варошких 1751. — механа сеоских 866. У београдској гимназпји при свршетк) ове еа школске године било је свсга 477 1)ака.