Гласоноша

с јабуке и љутито викпу: ,,дезо}ко, немојлудовати, дај ми те хаљине!" Текштоје онтовивнуо, а зло псето окрете се и ужасно лајући иоче трчати право к њему. Учитељ хитро опет се узпужа на дрво, а девојка томе се тако гласво насмејала, да се сва питома д: лина орила. После неколико треаутака она ишчезе кроз њиве и вотњаке, и нсето отрча зањом Учитељ Стсва сиђе е јабуке; осврће се тамо амо; не зна шта &е да почне. Бос, гологлав, без капута куд је пристао? Нигде никога нити види вити чује; а и не жели да кога на^е, свакоме би изгледао заиста као права скитвица. Бојазљиво ишао је даље; радовао се кад је дошао у воћњаке или какав шипраг еамо да може путо вати а да га нико не види. У томе Је и еунце зашло и кад се помрчина снустила он је ушао у Петриње и полако ишао )е кроз неосветљене улице. Кад је дошао и отворио врата на авлији свога побратима, види неколико све&е да гору, у једном крају авлије две жене черупају заклане гуске, у другом крају једно момче дере кожу са јагњета. Све су то сиреме за сутрашње весеље. У трећем крају под самом кујпевном стре јом етоји један дугачакастал;у врху тога астгла који беше за двоје троје ностављен, седео је учитељ Димитрије, а на другоЈ половини, његова мати месила је неке колаче. Учител. Стева, бос, гологлав, без каиута, упути се право свом побратиму. Димтријн сдмах позааде га; свочи, иљеснусерукама и новика: „за име божије што си такав?" ,,Пе питај — одговори му Стева, и није се могао уздржати од смеја — среге ме на нуту разбојник и узе ми чизме, каиу, хаљине и све што сам имао". Мати мдадожењина обриса тестане руке, 9агрла и нољуби деаера као свчга сива и рече.' „хвала богу, дијете, кад си остао жив. Пе брини се ништа, наћићемо мн хаљине и све што ти треба. Ходи седи, та си гладан, чекали смо те са вечером". За тпм, добра старица донесе му каиут, папуче и веку кра;ишничку каву Стева је заиста био гладан. Кад се мало заложио и остао са својим нобратимом сам, све му исприча како је било и шта му се на јабуци догодило. За тим ое обојица смејали, али викоме ви!пе нигу о томе причали. Сутра дан рано еу усталм, музика их пробудила. Деверу су нашли лече хаљино и нов шешир. Читав сат облачио се и намештао нред огледалом. Кунио је и рукавице. Мало за тим сватови се искуиише, музика опет чоче свирати и сви весело одоше но девојку. Код депојачке куће множина гостију дочекала их Носле кратког бављења и уобичајених церемонија, млади девер ноносито иристуии да узме невесту под руку. Између девојака, шго су се око невесте стаЈалс, иотаче се једва, шчеиа га десном руком за прси и викву: „миелиш ти девере да се тако лако води овака лепота вз ове куће? морашда дариваш ово место и да молиш вас девојке, да ти дамо нашу добру другарицу". Девер отаде као укочеа; то бе^пе она иста девојка што га јуче ва јабуци тукла камењем. Учинила му ее три нут лепша него јуче, имала је на себи хаљине и појас као што восе крајишничке девојке. Ова није њега познала. Мдади девер кад се повратио од зачуђења, почео се шалити с девојкама и молити их да му чредаду невесту. После неколико мивута сватови се кренуше; и девојке еве су пошле и неирестаао су се путем међ собом и с девером шалиле. „Ко је ова враголаста девоЈка што ме ухвати за прси?" упита он своју сваху. ,,Оно је попова Евица — одговори невеста — отац јој је свештеник ту у првом седу, вема никога осим ње. Она је још детањаста и весташна али је врло вредаа и добра девојка. То је најмили)а моја другарица". — После неколико , корака унита га; „Је л' ти се донала Езица?' „Она је лепа ч врло ми се допала — одговори девер — али залала ми такав страх, да све стрепим кад ће ми каменом разбити главу." Невеста сс томе слатко насмејала. Девер се беше толико занео да је, зајгдно с младом наишао на неко изваљсво камење, које су сви сватови обишли. У то га неко гурву несницом у ле}Ја и рече.' ,,девере, или водиту младу као штотреба, или сад ћемо је вратити њеаој кући." То беше онај исти глас шго је први нут са јабуке чуо. Он се мало осврте и рече: „ти виса девоЈка вего ^ави!" — ,,Е, од^овори му Евица, да еам ја ђаво, сутра би цела варош говорила: девера однео ^ав!)". — Младом деверу ви)ита вшпе није требало. Ева, јабука, ђаво, исгерали су Адама из раја, а њему се чини да му сада отварају врага нравог зсмаљскш' раја." После подае, код куће младожењине била је част и игранка. Сеи сватови и П!)3вани госли нливали су у весељу. Девер је заборавио ва своју сваху на се вспрестано до мрака само са поповом Евицом забављао. ,,Све ми се као кроз саа чини да сам те негде видела — рече му она после једне игре — кажи ми где је то било?" — „јучс на јабуци" одговори он. Евица врисну, сва иорумени и утече међу своје другарице. После веиолико тренутака очи јој се наиуаише суза, она загрли невесгу, сиусти евоју главу на њсне чрси и цолако јсј рече: „слатка сестро, ја ћу иолудити, Ја ћу до мрака ум))ети тако сам несретна. Увреди.ча сам твога девера нао никога до сада." „Иди лудо, рече јој невеета, он је добар, оа те воли, он зва шта ;е шала, оа ће ти очростити да си му главу каменом разбила". — „Нигда, нигда неће ми оа оиростити" — рече Евица и загуши се сузама. " Мгзика. несме, ориле су се на све страае тако да у том весељу нико није н))имегио сузе ожалошћене дсвојке.