Гласоноша

Взљево 23 јула !885 3.. ИЗЛА8И утерникси и петкои ЦЕНА ЛИСТУ 6 ДИ8. год 3 дзп. из. по меседпоЗОпр. д. ОГДАСИМА 6 ПР. ДИН. ПЕТИТНОГ ГЕДА Извори песама теву и пресуте, И вулкани силна и они с' угуше; Народе и царства времева затиру, Та и саме звезде — и оне умиру; А на гробу њином вема ни камена, Нико не спомвње њиховог инена. Људа кад се сретну, из учтивости, желе један другом само „лобро јутро" или „добро вече". По кад кад тако су учтиви да рекну и „добар дан", — а нигда неће нри поздраву један другом рећи.- „желим ти добар месец дана!" А најлепши поздрав био би кад би место „желим ти „добро јутро" рекли : „желим ти добар читав живот." — Бити паметан, то је једно од највећих земаљских блага; но кад би место: желим ти „добро јутро", рекли коме.- „желим ти бољу чамет" — он би се одмах наљутио. То је вајбољи знак да свак о себи мисли да на свету нема боље памети од његове. Поштена тековина и штедња ве даду ти посрнути, држе те на нравом иуту. Сваки драм 8лата донесе ти литру независвости и слободе. На мудрога само с' мудри угледају, А лулога само луди исмевају. Свето нисмо каже да трсба опростити ненријатељу кад те увреди, а не каже треба ли онроегити и иријатељу кад те увреди. Нико се хитрини не чуди толико колико лењштина. Надежда је елатка обмана која лакомиеленог човека најлакгпе уенављује. Она окружава колевку, праги војникз на бојном пољу и бродара на бурном мору; оча је највећи јунак, бори се и са смрћу. Надежду ч))едстављају људи као ленгер. Надежда ;е_заиета левгер људских жеља ; али од какве је користи ленгер кад жеље немају днат* зж ^ с Тако велика царевина као што је Руси;а у свачему се, па и у промечи св .јих нрвих министара, полагано иокре!)е. Готово вигдасене^озори о мивистарској кризи у Русији. Неселроде био је више од 30 година министар, Горчаков ауних 26 година уирављао је ечољашњом политиком Русије. После њега дошао је (1879 г.) салањи минисгар Никола Карловић Гирс. Он је Финландезац и ро)?ен ;е 1820 г. дине. Још 1838 годиве почео је служата у министарству снољашњвх чослова, у азијатсиом одељењу. Ток источних стпари врло му је добро познат. Године 1849. кад ;е руска војска ушла у Ушарију, био је у тој војсци као динломатски агент; по том је до 1853 године служио у Цариграду при руском носланетву. Од године 1853 биоје руски конзул у Егииту, Букарешгу, Перзији, Швајцарској и Шведској. Он је бистар, учен, и човек од иеллкога искуства. Од како управља снољашњом нолитиком Русије, свагда је тежио да се одржи мир и п.ЈСтојеће стање како у Евроаи тако и у Русији. Са сваком годином Русија (ко}а сада броји 102 милиова душа) све се више развија и све већма јача. Гирсова је нолитика стрнљење; нека се унутрашња снагате огромнедржаве природво и ностепено развија. Рат у Европи и АзиЈи, што многи држе да би га требало сад иочети, неће за Русију доцкан бити ви цосле 50 година. Оиај успех руског оружја, што би сада иод сумњом био, после 50 година известан је и сигуран. Иедесет годива у једном великом народу, који, као Русија, може без онасноети чекаги, то је врло кратко време. Он зна да ће за то време Русија норасти на 200 мнл. душа, а да ви један загравични, славенски народ не можа ее тако брзо нрелити у ту!)у народноет; он заа, да ће балкански народи, што год већма булу нритесњени од Аусгро-Унгари]е и занадне Евроне, да ће се све више обраћати нарачој славенској држави — Русији, која ће тада не еамо са својом јачином, него и са својом књижевношћу, индустријом и са својим државчим } слободама на стенену нрвих европских вар< да