Гласоноша

стојати. Немачка, у сајузу са Аустријом, једииж )е сила на свету, која би могла, сада, у случају рата, са своја два милиона војника, развијање Русије пореметити и на сто година бацити је назад. Отуда је то велико пријатељетво према Немачкој, отуда је то тто Русија чиаи и дуго ^е још чинати различна попуштања Неиачкој иолитици. Немачка, и без сајуза са Аустријом, данас је господар положаја Европе; њево пријатељетво вужно је Русији ; за то је Гире, (1882 године) после ватрене Скобељевљеве здравице, ишао Бисмарку у Варцин и Калнокију у Беч, да вх ублажи, да одржи њихово пријатељетво које им после 50 годива не^е требати. Гирсова скромноет, мирољубље и стрпљење имају иред очима више политику буду^аости него садашњоета. Вртачка баља, 16. јула. Наша љубљена домовина но своме геограФском положају и по дарима, што их јој је мати врирода покловила, ве може се никако на8вати пасторчетом своје матере. Оаа је њена мла^а вки, којој )е добра мати добар мираз спремила. Остаје јој само да се покаже достојна к^и вредве матере своје. Ме^у благодетима, што их ми данас, скоро без икакве наше муке и благодаре^н милоср^у природе уживамо, долазе на нрво место ваше минералве воде. ГБих имамо сразмерво доста и таквих, да би од њих ма која евроиска држава умела себи и добвр глас и добар каиитал теБи. Наша бЈР%ачка &[%а долази међу оне реткости, којима данашњи свег не само да вије претрнан, него у којима и вајве!<у оскудицу и ваЈве^у нотребу осећа. Најопасније бољетице.* катари стомака и нлућа, за које вам лекарска наука, према давашњем ступњу њенога разви^а, не дајо најбоље утех.е, лече се радикално овом бадго творвом водом, што у Врњцима на све страве из земље взвире. За ово оу вам вајбољи доказ до сада веБ ноетигнути резултати, а осим тога и то, што ириличан број гости;у ову бзњу, пошто је већ потреба нрестала, једино још из благодарноста посе^ује. А 8ар нас у томе не*ге уверити још и то, што неки посетиоци ове бање, носде узалудвог поха1)ања Мехадије, Буајаша и т. д. нађоше спаса у овој бањи, коју учен свег сравњује са једаом једиаом страном бањом, која је великој већини нашега света абог удаљевости и ску^јо^е неприсгуиачна? Па да ли се што иредузима да ова бања будо иотиунце оно, шго ио својој вредности и заслужује да буде? да ли се иосетиоцима њеним, ! чији број из годмне у годиву вееразмерно })асте, I даје ово, што им је скоро толико исто нужно' колико и миверална вода, коју пије: угодност;.' Овде морамо нажазостдаодговоримо олричући ; Имамо личаог уверења да у том погледу, од неколико година аа овамо, није ништа друго предузимато, до што је подигнуто ново, велико куиатило и нгоут пут од бање до друма! Тс; Је маленкост, готово ништа према овоме, штс: је требало да буде до сад урађено, и ми можемт благодарити једино приватној иаицијативи, штс: је она, разуме се руково^ена сопственим гц ересима. учинила да бања буде и на оваком гласу^ ва каквом је. Миелимо ва врло удееве станове,, ва које нико вије имао разлога да се тужи, нарочито кад се зна на каквом су влажном земљишту они подигнути. Нарочито се осећа прека потреба једногаг парка, који )е нужан додатак свакој бањи на: свету. Изгдеда да би се врема меевим приликама у нодизању парка врло лако уепело, а^ користи су његове тако огромне да је {едвад нужно и номенути их. Ми ^емо на овсм меету: поменути само једау нужду, која се за парком^ осе^а. То је прашина. Чим {е неколико дава: лепо време (а то је жеља свију иосетилаца бања), , онда вије могукно шетати долиницом, коју канда^ је природа, једино ради чога кра{ бање и оста- вила. Каква вајда лечичи нл^а водом, коју' кад хоБеге да изодате, ирину))еии сте да уди шете прашиау у толикој мери, да вас она ве& ( почне и загушивати? Ово нека је с ваше страве : апел ва оне, који су позвани да се о напретку : бање и њсног одржања старају За грађење једне евглеске војене лађе од сто ( топова, нужно је 1000 растова, 2000 центи гво- * жђа, 6000 метара нлатна за Једрила. Конопци и : друге оправе теже 2000 цеати. Празна лађа тешка : {е 50 хиљада центи. Док се гаква ла^а сврши : морају 480 л.уди једву годину сваки дан радити. . Дакле, кад би један човек такву лађу хтео да . начини, требало би му 480 годива да живи и г само на тоЈ лађи да ради. У Америци вронашли су да оддрвета праве е брашно. Машиаа најире уситни дрво као стру- готину, на онда то осуше и самељу, и ни мало с не може се разликоваги од иравога брашна. То с дрвено брашно — највише од боровог и јеловог ч дрвета — мешају са вшеничаим брашном, и у ^ трговипу тако се увукдо, да се читаве шуме е сада затиру те се прави брашно од тога. На с разним местима нодигнутс су Фабрике да то ново с произв.фење раде.