Гласоноша

ЗВрој Ва)вево В9 јула !885 И8ЛАЗИ уторзвжош п петзои ЦЕНАЛНСТУ 6 ДПЗ. ГОД 3 диз. 31. 30 шеоечзобОпр. д. ОГЛАСПМА 5 ПР. дпз. НЕТПТНОГ ГЕДА ЗЛЗЗ <3*^Е*КЕ У вајстарија времена Грн.а су држали да има таквчх очију које вам могу својим погледом различите штете узрњовати, и њахови образовани ФилосоФИ трудили су са да ваучно провај^у како то бива. Познати римеки сиисатељ Пливије, (ро^ен 23 годиае иосле Храета), пише да у АФрици има љули који својим чаробним ногледом могу да дрво и биље сеуше, и да децу проетреле и уморе. То ието писали еу спиеатеља о женаиа старих Скита. И сам Цицеро говорио је да поглед сзаке варварске жсве (дакле осим Латинке и Гркиље) узрикује штету и људи од таквог погледа вену и бо .ују. Стари су веровади да има и неких животиња, које својии иогледом друге животиље могу да убију. Прзтиву злих очију у најетарија времена измишљали су и носили различне амајлије, и држали су да су корани (мерџани) најсигурнија заштита од урока, за то су их и носили око нрата; зле очи прво ее на њима уставе и немају даље чаробае снаге. Римске војводе и цареви кад су, после добивених победа, свечаао улазили у Рим, свагда су своја кола окитили различитим амајлијама и урочицама. Држало ее да од хиљаду очију што га у то; слави гледе, може се наћи и злих очију, које Ге му какво ало привети. Данас у Европи Италијани много верују да има злих очију (оки]о кагиво) и збчт тога, нарочито око Неаноља, готсв<) свак носи но неку амајлију. Шчањолци још ве^ма држе то сујеверије. Они су некога човека, о коме су мислили да има само једно отровно око, нринудили да то око Фластером залепи, и тако је та; сиромах човек морао само са једним оком свој живот провести. Исти сујеверни Шиањолци причају да се међу њима налази људи, који имају тако зле очи да огледало одмах прсне кад у њега погледе. У Албанији и Грчкој, кад сретну човека о коме се држи да има зле очи, чруже пред његов поглед десну руку са отвореним прсгима. Један молер, путник, Немац, кад је дошао у КрФ види троје дсце са једном бабом !лто их чува. Деца еу -била у врло лепе грчке хаљиве обучева, Незлобиви нутник застипе и загледа се у њих. Оаа баба скочи, пљуае два чут на децу а два пуг на иутника. Пошто је децу тако осигурала од урока дозволала је путнику да се с децом може разговарати. Многи Гр^ги восе до голога тела завиЈутак у коме има белог лука, соли и к.,мад)Љ угљена. Тим је осигуран, јер бели лук, со и угљев лете у зле очи и не даду да шкоде. Међу Нољацима има прича да је у старо време неки њихов гра<Ф имао тако зло очи да их нико жив није могао издржати. Он се врло заљуби у једну девојку, и кад се вевчас, он искона обадпа своја ока, само да ве би сзојим погледом својој лепој невести шкодио. Турци и Бугари много се пла!пе од злих очиЈу на, као заштиту нротив тога, носе и ови и њихова дома}га стока различите амајлије. Шта вип!е они против злих очију меку на евоје њиве неке ствари а највише кости и коњску главу. Међу јужаим народима, код Срба је најслабије то суЈиверије. Оао се сада регко тде за озбиљу држи. Пре четрдееег година у сваком срнском ду^аау било је на продају од зеленог камена или од стакла начињених, тако звавих урочица, што су деци на капу пришивали, да их од злих очију штити, и да све зле ногледе на себе нрима, за то су и нрозвагп урочица. И сад се често, но сгаринском обичају, чује да ко год, кад вам хвали децу ила стоку или плод на њиви, рекае.- не било урока' — Многе жене гасе својој деци углевље, што има своју добру страну; јер кад дете заболе глава, жеаа донесе Фришке, ладне воде, угаеи неколико живих угљена у ту воду, умије том водом дете, и детету заиста буде боље, али ве од врачања вего од оне воде. Код Југоелавена, у нодобним нриликама гатања, нема грозне и за здравље шкодљиве радње, као што их код где којих европеких народа има. Шта више, у свима југославенским гагљама, кад ихдубоко иснич^амо, налазимо, чоред врачања, и неке ствграе лекарске помоки.