Гласоноша

ВаАево 9 августа №85 НЗЛАЗИ уторпзкои и петхом ГЛАСОНОША ЦЕНАЛИСТУ 6 дип. год. 3 дин. пд по год иесечнобОпр. д. ОГЛАСДНАбПР. ДИН. ОД ПЕ1ИТНЈГ ГВДА ^ 4 0 Ф 3"Ф-.)'Ф= ВОГ ЋЕ ПЛАТИТЖПре осам венова, годиве 1096, узбуви се ва западу сав хришћански свет, и, као бурно море, подигву страховите таласе далеко преко својих обала. Побожви поклоници вра^али су се од Христова гроба, и са горким сузама иричали су да еу варварски Селџуци освојили Јерусалим, да пљене и опустошавају свету земљу, да хриш* ћавске путвике убијају и у ропство воде, Чудна и дрска мисао иојави се тада ва западу: да иду у Палестину да ослоб<<де гроб Храстов од нехрииФана; да иау да освоје светуземљуПалестину и да ту, у колевци хриш^авства, поврате и утврде Христову веру. Та миеао, као варница нолети из Француске и раснламти се но читавој Енр< ни. Нигда танвог онш гег одушевљења и такве с оге ме^у народима вије запамгила историја рпда човечавскчг. Принсеедају^и и вичу^и: ,то бчг х<Ље!" кренуле се силве вчјске из Фравпуске, Игалије и Немачке. Сваки је иришио црвен крсг ва деено раме и гиме се уписао у христове вчјнике; нЈеет стотина хиљада људи, као неки; до сад нигда невиђени облак, окревули еу евоје прси и свчје мисли на исток. Реке, нлааиве, иусгиње, стојс ЈЈред њима, али они вапред иду „то бог хо^е". Пува хиљада сати њиховје пут дугачак, и ва сваком сату стотине остају мртви од умора зиме и глади, али они идудаљеиповторавају: „то бог хо^е". Долина моравска, то је природви пут којим су свагда ишле војске са зачада ва исток и са истока ва аанад. Од обале Дувава до Ниша био је човек до човека и у дугачкој ЈЈруги кретали су се полако аапред као мрави. Сваки је био уверен да му то путовање све грехове овога света опрашта, и да му огвара врата вечитом, лепом животу на оном свету. Плодве обале моравеке и госгољубна српска племена обрадоваЈне утру^ене, далеке лутнике. Но они ипак све Јпто су на путу и норед пута могли наћи као гладни вукова опљачкали су и иојели. Једнога јутра рано до!)е у њихов стан млал, личаа пастир. По вуненој кошуља огрвуо је ваЈлепЈие руао од овЈЈе, главу је покрио прошивевим комадићем од Јагњеће коже. ,,0 краљу, Јнто долазиш са онога краја света где еунце залази, —- рече млали срнски иастир војводи Балдујину — људи шго за тобом иду, узеше ми и закзаше т< лико оваца колико у години ииа дана. Наша вера учи нас да ве дирамо у ту^е. Какву веру ви верујете Јнто тако чините?" ,,0 млади^у јувачког изгледа — рече Балду}иа — учигељ и нанЈз и ваше вере рекао }е.' осгави све и по^и за мном. Ми идемо да његов грчб ослободимч, и еве Јнто чинимо, у његово име чинимо. Немој виЈпе мислити на твоје етадо, него узхЈи овај црвени крст и придеаи на твоје раме* Блажсв }е и спасеа овај који сво}е земаљеко благо и сво} живот поклони паетиру човечанскога рода, и који пође да ее бори у светој земљи. То бог хо^е". Млади овчар Ратислав нољуби и придену крст, и обрече и^и и војевати за славу хриетове цркве. ДадоЈне му мач и копље; војека се кретала даље и млади Рагислав с њоме. Снег, 8има и ваиадање бугарских чета, били су им пратиоци преко великих балканских ЈЈланина. Код Цариграда је море најуже Јпто раетавља Еаропу од Азије, ту је та силна војека нрешла у проле^е и нолако ваегучала на царетво варвара. Месец дана носле тсга етојале еу код Никеје две велике војске }една према другој. Хриш^ана било }е оОО хиљада ЈЈеЈнака и 100 хиљада коњаника, а нехриш^ана није ее знао број. Сграшна се битка почела и страшно се свршила. Секли су се мачевима, нробадали конљима, газизи коњима. Даа еата дужине и два сата ширине лежао је леЈн до леЈна. ХриЈп^ааи добили еу ЈЈобеду. Селџуци изгубили. Ратислав у том бо}у ноказао је дела великог јунаштва нред очима војводе ГотФрида Бу}сова, ро}Јенога брата Балдујинова, и био је уздигнут и слављен ме!)у нрвим ритерима хрисгово војске. Нв. свиком двљсм којјаку било су нове нре* нреке и нове бнтке, и свуда ее Ратислав одликовао као прави лав. Недалеко од Дорилеова избавио је из заЈЈаљене куле једну лену Гркињу и иредао је њеним родитељима; а 3. јула 1099 године кад су јуришали и освојила Јг-руоалим,