Гласоноша

У Ирланду епископи имају право да пе аозволе девојци венчати се аво не зва читати. Француски министар Ришелије рече једном списатељу: ,,ви не можете пет речи ваписати а да вас не можемо за то, окривити." Списатељ узе перо и наоиса.' ,,два и један јесу три". ,.Несретниче, иовика Ришелије, тим речима ти поричеш јединство свете тројице, а то доноси тамницу." Јапанци позлаЈују зубе; Индијанке Фарбају их црвеном а жене из јужае Америке црном Фарбом. У Гренланду жене мажу својелицежутилом и пдаветнилом. Кинескише од детињства на различите начине стежу своје ноге, што им Је стопало мање тим Је та женска веРма ва гласу са својом лепотом. У неним 8емљама родитељи својој деци згњече нос, а у другима пригњечуЈу главу да буде четвртаста. Персијани мрза на црвену Фарбу, а Турци је тако воле дањцхове жеве Фарбају нокте и косу црвеном Фарбом. Ескимоткиње намажу цело своје тело медве^ом машћу а Хотентотне меРу око врата, место ^ердана, пресва црева од различите животињн. У Кини девојке обично очупају своје обрве и трепавице. Перуавке прободу ноздрве и обесе колут као минђуше. Једна госпоја путујуЈи из Прага у Иешгу једући трешње гутапа је и кочице од трешања. Сутрадан врло јој рђаво беше; кочице у цревима збиле су се и у клупче улепиле тако, да је норед све лекарске помоћи, у највеЈим мукама, треКи даа умрла. Француека, то је земља моде, Евглеска, земља Кудљивости; ПЈианија, Земља гордоеги (на своје претке), Италаја, земља леиоте; Пемачка, земља ттудирања. Пре неколико векова нречирка ме()у ученим ; људима трајала је у Италији 50 годива: колико је година било архавгелу Гаври ;у и какве је хаљине насебиимао кадсејејавио богородици. 0 томе су велике књиге иисаае које се и сада у библиогекама налазе. За тим дуго је во1)ена препирка да ли анђели говоре грчким или ев- } рејским језиком. Један учен човек, кога су ззали ; доктор Ангеликус, написао је 3(2 табака о тбме шта су авђели и како живе и чиме ее занимају. Доказивао је да ва врху једне игле могу пет хиљада ав^ела довољао меота имати да трепте и играју. У једној ученој седаици потукли су се доказујући да глуп човек вема у себи до само ноловиву душе. Нема више од 50 годива кад су ее учеви људи преиирали о томе где душа у човечијем телу етоји. ФилосоФ Хербарт у својим књигама доказивао је да душа седи у једној малој руии у ртењачи; али то вије њево стално место, она може, кад год хоке по целом теду шетати. Један млади ФилосоФ, кад еу донешена за вечеру 4 кувана јајета, доказивао је своме оцу да то нису 4 аего 7 јаја. Како то? упита га отац. ,,Ето тако — одговори сиа гд& еу 4 ту су и 3, јер не можемо номислити 4 а да нема у себи 3. Дакле 4 и 3 чини 7". ,,Е па лепо, рече отац, ја узех ова четири јајета, а ти узми ова три." Виногради као да имају нека правила по којима једне годиае роде не мвого али добро вино, за тим одмах родз врло много али слабо виво, па овда неколико година да;у и р()аво и мало вива. Године 1811 било јеврло добро вино, а 1812 врло много вива; за тим 10 година слабо еу рађали вивогради а и оно што је било нина није се могло реЈи да је добро. Године 1822 добро вино, године 1823 много вина; па овда годиве 1834 добро виво а 1835 много вина. Године 1841 и 1843 ието тако. 3 А Б А В А. У Лонд(шу порота прогласи за невиног ;еднога што је био оитужен због кра^е. Државни тужилац, кад чује пресуду, окрене се тамничару и рече; „молим вае немојге пуштати из тамнице тога невиаог човека док ја не одем куЈи, јер имам новаца код себе." Једној старој баби, којој беше 102 годиве, умре сив који има!)аше 84 године. Кад се искуие жене на пратњу, она стара баба уздишући рече.- ,,видиге ли, моје друге, какоми ее никако деца не држе." Сосиодмм (у трзобммм). Имате ли мало мањи " шсшир — по [нто је овај ? Узмите само тај; порашЈе вам глава.