Гласоноша

Врој 30 Вамво !6 августа !885 ЗГоджжжа 1. НЗЛАЗН утордзкои з петкох ЦЕПАЛИСТУ 6 двп. год. 3 диЕ. па, по год кесеппобОпр. д. ОГЛАОСМА 5 пг. див. од ПЕТИТНЈГ ГВДА СЖСГАЖЦЖ^1Г Вите од хиљаде и пет стотива година има од како се Цариград наавао новим Римом, од како је аостао глава истока. Велико римско нарство и после тога сматрало се да је једно тело, ! али тело воје има две главе: Рам и Конставтинонољ. У Риму вестадо је Цезара а ва њихсвом престолу седеле су смирене папе. Историја и приче свију вирода, хиладу година. вазивале еу: ко освоји Цариград светом зановеда. Владаоци Србије, Аустрије и Русије метнули су насвоје војене заставе орлове са две главе, то је знзмење једнога царстза са две престовице, тим су се сзе три прогласнло за наследнике целокупве римске паревине, која се расчадала. Србија је прва, за времена Душава, покушала да се дочепа те свегске етолице. Веки четврти супарник и ааследник, о коме у ранија времена нико није мислио, појави се. Султан Мухамед Н јуриши године 1453 и освоЈИ Цзриград Грчки цар Коветантин јуначки бранио га; кад је турска војска иочела кроз зидове продирати, бацио Је с леђа еаој цчрски огртач, улетио у гомипе војника и ту погинуо; Султан улазе^и у његове пусте дворе, а нисле^и како пролази људска слава рекао је: пауци члету своје мреже по царским иалатама. — Место крета, место дзоглавог орла, подигне се злаган полумесец ва цркву свете СоФије. Кроз сав грчки народ и кроз све вароде православне верс, пронеее се и дубоко уЕореаи се пророчавсгво да туреко царство иосле чегирм столе^а пропаети, и кад се наврши чегир стотине година иаш^е полумесец са евете СоФије, и навово заблисгаке се ва њој нравославни крст. Ца)) Никола хтео је да испуни то пророчанство. Све што је требало спремао је за ту ириближују!у се годиву. Чинило му се да му нема ко сметати, а Грчка, Србија и Црна Гора бике му у помо^и ако јој до невоље д<1?е. Кадкадсу га неиријатељски гласови из Букурзшга наљутили али нису га нигда опечалили. ^Молдовави рма^е свагда довољпо жита и зсјене иослуге аи наа)'? р;. бљс. ' Година 1853 дође кад се навршило равно четири столе^а од како су Турци оевојили Цариград. Те године у иролеће, руски вавредви посланик Мепшиков ва пароброду што сезвао ,.Громоносац" изненада до1)е у Цчриград, и са бичем у руци, у свом зимском дугачком капуту, — који је од тога доба у свој Евроии ушао у моду и прозвао се ,,Мен)пиков" -- одмах оде на порту и заиска кључеве од Христова гроба и покровитељство вад иравос.чавним хрип^анствим. Турски велика)ни били су чренлашени а цела Европа зачуђена. Пчсле таивог кчрака други је корак рат. Цир Никола заврши своју прокламацију са речима.* ,,да воскреснет бог ч да се расточе врази његови." Носле векопико недеља уђе руска војса у Гумунију и д 1) наДував; бечки миниоар Шварцемберг јавно рече: ,,Аустрија зачуди^е сзет својом неблагодарнопЧу." свигју Гичард Миделсон, као солдат, кад до!)е једном у цркву, седе за скамију, извади и растури карге иред собом, иа их иажљиво гледао. Кал се иусги цркиа, црквењак тужи га његовом мајору и он го. узме на исчит. „Ах, одговори Гичард, ја сам сиромах и немам новаца да купим књиге за молнгзу, него у овимкаргаманалазимзачигање све што у књигама има м што ми треба. Кад видим једииицу (кеца) овда ја мисллм на јединога творца; ова двојка опомињз менадва свега завега, стари и нови ; тројка ме опомање на она гри мученина што су за Хрисга у пе^и изгорели; чегворка на четири енапгелисга, а петпца на иет светих девица са )Орсћим буктињама. Код шесчиае мислим на шест дана створења света, код седмице иа седми дан који јо и('сче1ген богу и празновању. Код осмице се^аи сз оних ираиедних рсам душа на Нојевом ковчегу. Кад видим у каргама даму, се1ам се оне иобожнс жене што је из далека дошла и довела исч'ину Соломону, а ова слика краљева опомиње ме на дужиост нрема владаоцу. Даље, ове иарте мени су и календир; има 52 карче а толико је недеља у години. Кад на евима варгама саберен сае ове белеге (ока) има их управо 365, а толичо )е дава у години". — „Нпшга ниси казао за деветицу и нуба; шта мислиш кад њих видиш?" рече мајор. — „Кад еидим нуба, рече Гичард, сетим се црквењака што ме тужио; кад видим деветицу м. слим да га ударим дсвег нута иесноц',м кад изг.1;см о.гаиле."