Гласоноша

3=рој ЗаАево 23 августа )885 ЗГ*оджжа, Каноннчка посета г. еппскопа Самупли у Ваљеву. 21. о. и. аосле 6 чаеова по подзе приепео је у Ваљево нреосвећени епископ шабачке енархије, г. Самуило из Рабровице, гди су га ирихдатили ва грааици среза ваљевског из Мионице и доиратили до цркве Рабровичке вуријагпи из околине цркве Рабр-шичке у пратњи окружвог начелвика г. Ј1. Тлокића и начелвика < р. ваљевског са искунљевим аародом из оншгиве дивачке и лукавачке. У Рабровици су га пресрели месви свештеници и олређеви свештеници цркве Сранковачке, на челу са иреселником шабачке ковзиетори;е, протом Рувидићем. Ј7ои: Жарко мз Драмкозмме поздра8ио је у цркви Рабровичкој долазећег г. енискаиа овом иоздравном беседом: ^Осана во вишњих, Благословеа грјади, во имЈа гоеиодње." — Овим је иоздравом поздравила омладина јерусалимска долазећег јој спаситеља, свим поздравом поздрављају и тебе као свога новог архиЈереја иобожаи синови ове свете матере црквс, који, иокреаути осећајима хришћааске преданости к својим пастирима, ево поиташе ти на сусрет са срдачном добродош.чицом и точлом Жиљом, да чују од тебе прву реч спасовосне иоуке и приме твој аЈ<хијерејеки благослов; — јер овај дом славе божије од дужег времева виЈе видио под сводом својим свога архијереја, нити се у њему чуо глас ссова христова застуииика на 8смљи. Преосвештенство' У народу српском још тиња непријатна успомена из сиоро-минуле прошлости, када је прину1)ен био овако нредусретати, као сриске архијереје, људе сграве народности, воји никад вису хтели разумети народ српски, — коЈе није могао разумети аарод српски; — и који су вазда тежили одржати српску цркву у счраној подчињености и сметати јој да се развија у духу и правцу својих народних особива. Ади видећи дааас, ме!)у осталима и V лицу твоме, као преставника српске цркве, сива српског, чији су се претци снловили у туђину испред вандализма разуздане дивље силе азијатске, ми се овом нриликом сећамо црне исгоријске про[илосги наи!е, када Је седи патријарх пећски, са болним срцем осгавио точло отечествено огњиште своје и твојих нредака, да у ладној ту1)ини а на уга:пенем огњишту раз^рабљене државе Душанове иотражи безбеднишг склоаишта себи и народу своме, — док су многи срнски ЦЕНА ЛИСТУ 6 диз. год. 3 ДЕП- па по год жесечпо 50 пр. д. ОГЛАСИМА 5 ПР. дин. од ПЕТПТНОГ ГВДА свешгеаици у то доба радије умирали на кољу калимегданском и висили о ченгелвма ва канијама града беогродског, вего што су хтеди оставичи своју цркву, своју отаџбину н свој народ. Јест, али тада нису биле на одмет, ојађеном народу срчсеом свете мученичке жртве ерпског свешгеника, које је натриотски привосио ваолтар у!Њетеаој отаџбиаи евојој, док је засновава и утвр1)ена давашња сл< бодна и везависна српска црква и срнска држава. ... П присуство твоје у средини вашој, као потомка старих пећских Срба, улива нам тврдо поуздање, да ће свесно родољубље васцелог народа ернског, руковођено владалачком мудрошћу вашег општељубљеног Краља, новратити Орбији и вароду српском и остале изгубљене тековиае наших славних предака. И у тој вади ми те и поздрављамо овим радосним поздравом свете матере цркве, ^да си благословен ко)и нам долазиш у име гоеподње/' и да те благнслов милостивог Бога вазда прати ва брижном и трудном путу твога архијерејског живота и рада. А молитве српских свештеника и преосвештевика, узнете престолу свемогућег творца, умилостиви ће разгњевљено небо ва тенже грехе ироклете неслоге срнске, те ће, удружена слогом и љубављу моћ варода српског, нредв<<ђена с.војим витен!ким Краљем, потражити и наћи под Фрушком гором отуђзни престо и свету митру пећског патријарха, — у Оарајеву кључе од ризницз срнских адиђара а у Призрену дробау круну Душанову, да крунишу њоме свог витешког Краља, на славу и величину српске цркве и српске државе. — Амин." Ова изговорена беседа учинила је пријатан утисак како ва присутне слушаоце тако и на самог госнодина епископа, чему је он у похвалном одноздраву у цркви дао свога свечаног израза, еавегујући присутне да слушају овако патрисгске савете својих свештеника и да ва8да вду оним пу гем, на који их уиућују овако поучне речи њихових иастира. За ч им је и ио свршеној водици и изговореној од преосвећеног епископа поучној беседи народу, и иред црквом, нриликом нрестављења поисутних свештеника и осталих лица, нјчеосаећени г. енискон ноново изјавио на:нем одавно већ чувеном беседнику своју захвалност на онако нагриотској бессди, дајући му свечано на знање да га заслужена нризнателносг веће мимоићи. Одатле се преосвећени г. еиискон кренуо за Ваљсво, кога је онштина ваљсвска код дувавачке