Гласоноша

СТРАХ ОД СМРТИ. Кад човек неирестано мисли о смрти он непрестано живи у страху. Тај непотребни и некорисаи страх све ве^и ностаје ако се човеи њему попусти. Ко је у вепрестааом послу тај нигда не мисли на смрт. Мекушца највише се од свачега плаше. Ко има такав занат да му живот свагда о ковцу виси, тај не зна ни за страх ни за онасноет. Ратници и морски ла^ари најмање се плаше. Познају онасност, сваки је дан ви^ају. Осим тога, вера и фцлос<Ј*ија могу нретворити и слабуњаве људе у неустрашиме јуааке. Д шевва храброст састоји се у томе, кад је човек толико свестан да може вад свима својим етрастима потнуно, по законима разума, госнодарити. Ни један страх ае чини човека тако несретним као плашење од смрти. Такав човек боји се нечега што ее не може избе^и и од чега нико није на једног тренутка сигуран; такав човек не зва за праву радост, свако весеље прекиве му помисао о смрти. Он вишта друго не ради него саио брине се и вечито чува ово што се мора изгубити; а то је жнвот. Нико, ко се много бојао смрги, није могао доживити велику старост; страховањеобичнопоруши здравље и скрати живот. Плашљивац кад говори о својој смрти, свагда му реците: сувце ће опет грејати. То је вајбољи лек за његову слабуњаву душу и мекано срце. После таквих речи он свагда мора помислиги : гле, овај свет трајао је без мене, и траја^е исто овако и после мене. Био ја иди ве био, сувце <рејаги. — После таквих мисли, и плашљив човек осети неку јачину у себи. Онај, што је први пут те речи изговорио, био је јунак нди ФилосоФ и није их никоме другоме изговорио него меканом нлашљивцу, који је мислио да цео свет иропасти кад њега нестане. — Такав пдашљив човек мора завидети и ономе цвету ва ливади, који ће посзе три дана увевути, али,који, ве мисле^и ва то,трепти у најлепшој радости и безбрижао ужива сву своју славу што је природа његовом животу намеаила. Па зар разуи и свест, што аам је природа дала, да аас нретворе у несрегнија створења од онсга цвета на ливади ! Непреетаао мислити о емрти то је ненреетано жавити у тешком неспокојству. Сваки страх од смрти то је непотребна, бескорисна и 8алудна брига. Много је паметније држати да смрт вије вкн<та, иди, да је нема ннкако: јер, заиста, ни једнога минута нисмо у њеној власти. Лепо је стари грчки ФилоссФ казао: ,,докле сам год жив, нема смрти; а кад ми смрт до^е — вема мене." СТРАНЕ ВЕСТИ Л</см/а „Совремевија известија" пишу.' ^савез између Епглесве и Кине није немогућа ствар. Кина није сала оно што је пре 25 годива била. Оаа има сада телеграФе и железнице, Енглези могу Кинезе научити новом оружју и у свему их спремати. Кинези, ношто су недавно са Французима усаедво ратовали, добили су поуздање у себе. 8а Русију било би врло тешко водити рат са Кином и са Евглеском. По томе за Русију било би корасвије да што пре са Еаглеском рат ночне. — У Одеси и око Одесе иолиција маоге је куке претресла и многе, особито етудеате, притворила; во почем ее викаквих бувтовних књига није пашло, овет су сви пуштеви. — Између Петрограда и Варшаве има две три руске провивциЈе где, особито поред мора, само немачка језик влада; а у Дорпату има универзитет на ком еу се до скора све науке немачким језиком нредавале. Ове су провинције ненрестано уживале као неке повластице и сваки Немац, нарочито у пређашња времева, био је ве^ма уважаван од руеких сажитеља, тако, да је заслужви генерал Едојев, кад гајецарАлександар I. запигао чиме жели да га награди, одговорио: ^нека ме ваше величавство претвори у Немца". Сада пак изашле су цареве варедбе које иду на то да ее те провинције што пре порусе. По тим наредбама све званичае нрениске морају бити нисане руским језиком. Кметови, оаштинари и мвоги званичници, који незнају руски, дају оставке, тако да се у тим провинцијама ноказала оскудица у званичвицама који знају руски језик. — Прајзи мислили су да те провивције ма кад од Русије отр< ну, за то сада ее љуте на те руске нарсдбе које притешњују немачку народност. Дул^рска. Кнез бугарски, који је био на мавеврама к«д цара аустриеког у Пилзеву, врагио се и приенео је јуче у СоФи}у. Турска. Султан је одредио три паше као комиоију, да прегледе предлоге енглеског вавредног посланика ВолФа и да се с њиме саветују