Гласоноша

Ваљево 3 септембра №85 Годижа, 3.. ИЗЛАЗП умржиои 2 петжох ГЛАСОНОША ЦЕНА ЛИСТУ 6 диз. год. 3 дип. да по год иесечнобОпр. д. ОМАСИМА 5 ПР. дин. од ПЕТИТНОГ ГЕДА Уевтин есла.и На обали јужае Африке, у ваталскон чрвстаништу, седео сам а гледао плаво море како се тиким поветарцем љуља. У иристаништу ове мале ааров^и беше веколико различитих лађа, које су, највише црнци, КаФери и Зулуси под надницу тсварили или истовараеали. После кратког времева указа се г.з дилеке, мореке пучиве једав америкавски вароброд ва коме беху и сва једрила разапета; оа је еа свом брзином пловио враво пристаништу. Кад је дошао на килсметар даљине од обале, заустави се и баци ленгере; за тим спусти чамац на море, капетан пароброда сиђе у чамац и хитро дс^е обали. Излазећи из чамца викау: „ко је ту старешина нристаништа? ја сам у велвкој вужли; мој нароброд провалио се и кроз рупу вода улази. Мојв ла^ари непреставо ва шмркове црпе воду, али су тако умсрни да не могу дуго издржати; колико воде изцрпе толико опег уђе. Треба ми 60 јаких људи да неизмевце црпе воду, да одрже ла^у да не потоае док морски прилив дође да је истерам на суво. Ко је ту старешива нека ми одмах вађе 60 црнаца, добро ^у свима платити само да ла!)у спасем". Старешина пристаништа јави се и рече: ^без дозволе варчшкога кмета ја вам не смем ни једнога КаФера дати у посао ; а и нема их овде толико колико их ви требате." „Врзо, брзо! — повика капетан — водите ме кмету; а ево десет талира, ево двадесет талвра онима и;то ће да трче у оближње зулуске колебе да црнце доведу; пепа коње узму, платику, свима 1<у прескупо сутра платити док само лађу спасем и ва суво изнесем. Врзо, само брзо!" Иред само вече било је око 150 црвих, нолунагих КаФера из околине скуиљено. Американски иапетав, еа кметовом дожволом у руци, изабрао је из те гомиле 60 њих најкрупнијих и вајјачих момава, обећавши сваком три тадира ваднице; за тим напојио их добро љутом ракијом в све их прзвезао хитно на свој пароброд да измену уморене ла^аре, који су венрестано воду из ла^е црпили. Кад је сузце зашло, спустила се помрчина и притисла обале и целу морску пучину. У пристаништу и у малој варошици настала је потиуна тишина. Сутра дан рано изашао сам аа обалу. Докле се год очима могло видети море беше празао: америкавског пароброда нигде нема. Свак рече да је потонуо. Старешина од пристаништа заповеди да се веколико чамца нусте ва море, ако би кога још у животу вашли да спасавају; и кмет варошки дође. Сви су се чудили да толика лађа потове а да таласи ни један комади^ дрвета од ње, ни један мртав леш на обалу не избаце. Истина ветар је од обале дувао и гонио таласе од суве земље у морску пучиву, али ипак видело би се ма шта било. Изаслани чамци вратише се; никаквог трага насу нашди од американског пароброда. После девет месеци чуло ее у ваталској вароши, да је )едаи американски пароброд, на остров Кубу донео 60 КаФера, робова, и еве их тамошњим економима што земљу раде, продао за 62 хиљаде талира. 55о^остгжс о иеба.. На небу догодило се једно велико чудо* пре 14 дааа иеврспула једна нова, лепа зве8да, која сада занима све учене људе. Кад погдедате северво видите ва небу еедам јасних звезда, које су познаге нод именом кола и волови. Кад од оне две (обично на десвој страни стојеке) звезде ираву ливију преко неба продужиге, видећете северну или поларну 8везду, по којој се морски иутвици, од најстаријих времева унрављају, јер све се друге звезде ноћу ио небу креку, само та једина звезда (поларна) нигда се не помиче. Од те звезде идите очима право )ош даље и видекете млечни пут или кумову сламу, и ту, где се кумова слама у два свегла крака раставља види^ете једво тамно оетрово. У северо-источном краку има нет јасаих 8везда, што се зову Касионеја и изгдедају као УУ. Одатле продужите ваш соглед нраво преко неба југу и до^и