Гласоноша

СТРАНЕ ВЕСТИ )Жости. Госиођа Скороходова и још једна њсна ј [Едрутарида, увређене тиме, договоре се ла му ее } сосвете. За то, једвом ириликом наоалву тога ј ;зсвештевзка са маказама да му бдаду острижу' !зсвештеаик браве^и се буде рањен од маказа. ННа тужбу свеп!теника суд је оеудио госчоју ОСкороходову на некозико дана аисе. Свештеник ннезадовољан тиме анелирао ;е. Немци ее плоде и умножавају нећма него ддруги вароди, а мзого више него Фраацузи 1Г.)диве 1860 било ]е у Француеко; 36'/^ милиона ддуша а у Немаико) 37^/^ милиова, Године 1880 уу Француској 37'/^ милиова а у Немачкој 45 ммилоона. Дакле тих годива умножизо се у &Фраапуској 750 хиљада а у Немачкој 7 милиона Г душа. Осим тога из Немачке иселило се у свет т више од милиона а из Француске само око 60 ^ хиљада. Од 1870 до 1882 године преселило се 1 Немаца само у Руспју 400 хиљада, не рачуна]у^в ^ у тај број жене и децу. Дрвену кућвцу у којој ее американски ге! нерал Гревт родио хоће онај, у чијим се рукама ) сада налази, да комади^ по комади!. продаје ) оаима који за спомнн ае жале по екупе новце ; једна врата или нрозор или даску, од те ку^ице да имају. Та сир 'тињска, мала ку^ица не вреди ни 300 талира а салашњи њен г^сподар вада се добити за њу 15 хиљада талира. Учени људи што непресгано посматрају до: гађаје у природи, налазе да је ова годива у ; многоме, нарочито шго се тиче земљине увутрашњости, врло необична. Одавво јаких а честих } земљотреса није толико по свој земљи било ; колико ове годиае. Од Иадије па до Француске сваке недеље јаве новиае по једав земљотрес. У средиви земље догађају се неке измене, којима учени људи ве могу да ухвате рачуна- Ови миеле да месец и сунце имају уплива на растоп&епу жигку средину наше земље исто тако као и на морску воду, ко}а њивим иритиском -слеже се и уздиже. Следства тога почела су се сада јол }аче у средњој Америци да пока8ују. У републици Еквадору, прошлог месеца, догодио се, на сто еати шириве страховит земљотрес, који Ј2 готово сву ту државу претворио у рушевину, а за тим са грдном тутњавом аочела је на више места из земље еилва ватра и рас" топљена лава избијати, која је мвоге вароши унишгила. До сад је преко хиљаду људи мртвих нађево. Жстог. Јуче ила прекјуче, као што новиве веле, потписан је у Лондону уговор, во коиа не^о Русија <1пелазити олређену границу према Авганиставу. Та) уговор Енглеска не^е вигда раскилати, и Русија држа^е верно тај уговор, докле јој год иде у рачун, а кад јој затребало буде да иде наиред у Азији, ова ииак, ноштујуТл свој чотпис, неће тај уговор раскидаги, вего ће на другом крају, аа било то и у Еврочи, доћи са Еоглеском у сукоб, и онда по ееби надају сви уговори изме^у те две државе. Енглеска зна то, па и не држи ла је тии уговором осигурала своје земље у Азији, за то и иосле потписанога уговора тражи^е сајузнике и спремати се за велики рат који }е на неизвеено време само одложен. Русија није могла продирати у Азију докле Турска ни}е била раскомадана и док аије створена бугарска војска, која данас потнуно стоји под командом руског геверала кога цар за бугарског војеног миаистра из своје војске поставља. Овим пзравнењем са Енглекои гаеда1<е Русија ла се користи тиме, шго 1ле покушати да поеедне и топовима да утврди код Цариграда водеви кланац БосФор, или ако сс узмогне и Дарданеле, и онда на својим обалама црнога мора вигде му не би требало војске,јер евглеске војене ла^е ае би могле проћи, и црно море тада би било право руско језеро. Тога ради Русија је недавно санразумела ее и ступила у пријатељство са Аустрнјом, која жели том цриликом да изађе на Солун И Русија и Ауетрија иокуша!е да те своје намере мираим вачивом и као пријатељи султанови изврше, осигуравајући му да може и даље као падиша, као мухамедавски калив, незавиеан седети у Стамболу. 0 ономе о чему су се Русија и Ауетрија равно сто година погађале, овога лета погодише се. „У главноме потпуно смо се споразумели; темељ је ударев, а о оитвицама даљим писмо се ни разговарали" — рекао је радоево руски министар Гирс после саетанка у Кремсиру. Да ту своју погодбу Аустрија и Руеија лакше и еигураије врше, стајаће Немачка на стражи са својим милионом војаика. Оаи сва три мо^на хришћанека цара и8јавили су свечано на својим састанцима да ^е чувати светски мир као и до сада што су га чували, и, да ке поштовати права малих држава као и до сада што еу их иоштовали.