Гласоноша

Ваљево 6 септембра №85 ПТодззжа, л.. ИЗЛАЗИ уторзЕкож и петкок ГЛАСОНОЖ ЦЕНАЛИСТУ 6 ДКЗ- ГОД 3 ДИЕ. ЕА ПО ГОД иесечзобОпр. д. ОГЛАСИНАбПР. ДИН. ОД ПЕТИТНСГ ГЕДА А Ј1 И ЈГА! .. Ко аије позвзвао Мађаре пре 1848 годипе, тај ае зна шта је то поносит народ. Сваки је о ееби миелио да му вема нико раван. Ушарија то је био свет за њих^ а ту су оаи били ирви. Још нису преко границе евоје земље хтели гледати и видети како су многи вароди у свачему далево измакли од њих. Умножавањем иросвете умањава ее њихова гордост; што се ве^а светлосг ва њиховом вебу подиже, тим ве^ма виде своју таму у којој живе. Сада већ, откако су позаали Европу, њен напредак, њену елободу и цивилизацију, веповторавају као негда ову своју чословицу: изван Унгарије нема живота, и ако га има вије као у Увгаци)и. Једнога дана, године 1847, еедео је коњички иај< р Феревц у каФани у Пешти, и чигао је бечке новине. Поеле кратког читања почео се гласно смејати. Наишао је у истим вовивама на оаакав оглас.* ^Коњ на продају! леп, виеок, од иравог арапског соја; врло јеарум.* тријахача до сад су с њега збачени и погивули. Купљен је за 2000 Форината; продаје се сада аа 200 Форината." ^Ха, ха, ха! — смејао се мајор иоказују^и тај оглас једвоме што је до њега ссдео, — иогледајте ову новоет у Бечу. К <ња од 2000 Форинти нродају за 200 Форината Зар Шваба уме ва коњу јахати, зар ови 8нају шта је го коњ? Добар коњ хо^е доброг јахача. Оаи су сви мекушци, али ја. . . Ах, да ми је да видим тога коња који би мене обалио. Мађар седи ва коњу као да је чрирастао на њему. Ха ха ха! јадне Швабе!" Сви, што су се ту десили читали су и емејали се, и сваки је Мађаррекао: ^Швабе ка' Швабе, али ;а. . . Тај оглас у новинама излазио }е сваки дан, али ноеле шеет ведеља стајало је у њему место три „свалао је и убио четири јахача". ,,Овај је човек луд! — рече неко из друштва, 1ватају)зи рачун о огласима у вовинама — нродаје коња за 200 Форината, а до сад је морао платиги за саме ове огласе у вовинама 324 Форинага". ,,3ар зна Швабо шта ради ?" рече други. „Требало ба му поетавита тутора" — рече тре^и. „Сваком Шваби потребан ;е по један гутор; еви су луди" — рече четврти, и сви еу се у глае смејали. Поеле два месеца мајор Ференц беше премештеа са својим ескад))Оном у Беч. Немало се зачудио кад је узео новиае у руке и у њина нашао онај исти оглае о коњу, само е том изменом, да у место четири стоји; „обалио је и убио до сад пет јахача." — Он ее опет смејао и прорачунао да је онај, шго продаје тога коња за 200 Форината, издао ва саме огласе у вовинама 650 Форината. „Баеама! — повичемајор оставља;у!)и аовине — морам тога лудог Швабу а тога лудог коња видети За тим забележи атрес, еедне на Фијакера и оде ираво Шзаби чродавцу. Шваба врло га лепо нрими, коњ буде изведен ; мајор није могао одвојити очи од њега; тако је био леп и угледан. Првђе му ближе, миловао га, чешао га и голицао рукама, коњ ;е ненрестано мирно ет<<јао и није ни уветом макнуо. Мајору ее врло допао. ,,.Је ли иетина да 1;ете га дати за 200 Форината? ,,Као што сам у аовивама огласио, рече шваба, дајем га за 200 Форината, али ми еавеет заповеда да вам, про него га купите, кажем да је та; ноњ врло арум и ћудљив, да )е до сада пет јахача обалио, и сви пет остали су мртви на иетом месту.' Мајор се слатко васмеја и рече,- „то еу друкчи људи, — али ја!" За тим, по што }е још мало загледао коња, извади 200 Форината и нлати. , Молим вае, кажите ми ту загонетку : ви сте овога ^коња дали за 200 Форината, а платили сте по мом рачуву, за саме оглаее у новинама до еада 650 Форината." ,,Ах, одговори продавац смешеФи е^, ја сам уредник оних новина, и по томе огласи пиеу мениттакошгали." Мајор врло задовољан са својом куповивом, рекне чродавцу да му сутра рано пошаље коња у касарву и још замоли га да и он дође и да види како се коњи јашу.