Гласоноша

Статпстпчке белешке У иротлчј годиви експедирано је ид Берлиаа Т/, мвлиоа толеграфских депегиа и 93 милиона бројева вовина. За вршење тих послова треоало је 164 чиновника. Људи све еише постају као птице ; мало ко осгаје овде где се родио, свак тражи у лругом месту себи лакше живље&е. По ва)В0вијем попвсу у Бечу, од милион душа што ту живе, само је 271429 њвх у Бечу рсфено, а друго све се са стране доселило. Но томе размеру и у сввма другим варошима може се рачун ухватити. СТРАНЕ ВЕСТИ Сви листови јављају да ће се спор измеБу Шпаније и Пемачке због каролиаских острова брзо и на леп начин свршити, и да се Немачка, као страна која вема право, новлачи ватраг задовољавају^и ее неком Формом задовољења због тога што је немачка застава у Мадриду спаљена. Шпанске, талијинске и неке Француске новине гласно ликују: Бисмарк почеопогрешке иравити' почео узмицати; ко на дипломатском пољу један корак натраг учини, тај се не може више уставити него Ее и даље свагда натрапже уступати. Тешко је било Немачку на то прво попуштање принудити, а друго све лако ^е и^и. Бисмарк је стар 70, његов цар 89 година ; хитрина ума и одважност изчезле су. Немачка достигла је врхувац своје снаге, среЕе и славе па сада окре^е се да слази на ниже ! Тако ливују мвиге западне новизе, а сви Немци знају да је друкче, али, следеки политици своје владе, говоре, иомирљиво нишу и вишта се не жесте на разлоге својих роаанских противника. Енглези, који знају да Немци вишта ве предузимљу бсз предходнограчуна, ладнијеотоме пишу итраже узрока за што је Немачка појмила да заузме каролинске острове, за којо је добро знала да Шпанија има право својиве. Енглези нагађају да )е Немачка тиме хтела да види хо^е ли се у Француској ватрено за ту ствар заузети и ако нлану као ватра и рат огласе, да још једанпут нобеди Фравцуску и узме неколико милијарди. Даље, могу^е је да је Немачка хтела тиие да јој Шпанија огласи раг и да том приликом Немачка огме од Шнаније друге ведике и нлодне ! остр ве, који би једва чекали да до^у под вемачку, много питомију власт, која ба на тим островима одмах ропство укинули и друкчи, бољи ред увела. Неке енглеске новине држе да је Не*' мачка хтела тиме да створи прилику да понуша сзагу своје Флоте која се још вигда вије борила ни тукла. Носле таквог рата ^множилн би ови ратае бродове и њихова скупштина морала би одобрити много већи буџет за морску злоту. Освајање далеких, морских обала и острова, и насељавање ва њих вишта не вреди без велике и јаке Флоге; јер у првчм рату саФравцузима они би те своје насеобине и освојене острове изгубили. — Мааевре у Пожази свршиле се ; боеааска депутација разишла сс; о авексији Боспе вије ии једне речи било. — На руској железници што се гради к Авганиставу до Мерва, сваки дан метну ее шине на три километра дужине. — Поред свега тога што сви гласова веле да ке се шианско-аемачка размирица мирно свр шити, немачке во;еве лађе добкле су заиовест да се, недалеко од спораих острова, нрикупе. ДОЖАЋЕ ИОВОСТМ — Као што смо извештени, учитељи и учи тељице овд. осн. школа даваће иараетое у овд. цркви, у суботу носле веч^рње, своме добротвору, за њихову сирочад, а осниваоцу Фонда удовзца и нејачи учитељске, поч. Јовану Бавриловићу бив. намесаику. Многе корпорације из Ваљева, спремају се да честитају 50 годишњи књижевви рад г.г. Ћор^у Малетићу и Матији Баау. Учитељи овд. као ђаци г. Малетића, решили су, да га телеграфским путем иоздраве. Извешгени смо да 1ге 12. т. м. пре подне бити црквено молебство ча вашаришту у коњааичкчм логору; по нодне у 1 сахат трка на Крушицима по штамнааом расчореду, а у вече бал са добровољвим прилозима за Фонд будуФих трка. у септ. о. г. сазван је био збор поради организовања Фонда за набавку одела сиротним ђацима; во због малог броја ирисутних морао сз одгодчти. Привремени одбор решиоје, дасе у ионедељак 9. о. м. чоново сазове збчр. Љ.е:!е!И је да грађани и грађанке ову цељ иодухвате као што по самој нрироди и заслужује.