Гласоноша

СТРАНЕ ВЕСТИ Враћају^и се из Псжеге, цар ауетриски дошао је у Брод и ту ире[нао Саву и 4 т. м. стао је ирви пуг на босансну аемљу, где га је осим осталог света и депутација д[)чекала и једна компааија боеавске војске, за [им учевипи турске и српске школе, и многи чиноввипи босански. Цар је прво нрогпао пг^ред компаније босааских солдата, којима је вемачвим језиком командованч, за тим се разговарао са денутацијом и другим личносгима; [гитао јеучитеље о аапретку и[кода. Градонкчалник босанског Брода Хазиз Баџи^ у златом извезеаом оделу, громким гласом поздравио је цара еа овим речима : „ја се оеећам сре^аа, да будем при градоначелвик, који ваше величанетво аа босанској земљп поздравља и у име босанског' народа да изјавим непоколебљиву верност и оданост. Ја молим ваше величанство, ову малу али верну варопг ла ш ходите. Живио нац[ милостиви цар и нраљ !" Цар му је одговорио на немачком језаку, да се радује [нто је имао ггрилику да ступи на босанеку земљу и да се нада да ^е на скоро доћи к даље и^и да види Босну и Херцеговиау. Цар се у Боеви бавно само 55 минута, за тим вратио се онет нреко Саве, сео ва железницу и отишао у Пешту. Цар Ау)*лроУвгарије долазио је у Босну као владар обе државе, за то 'Гнса министар Унгараје, дошао је с царем само до савске ћунрије а вије прелазио у Боспу. Осам берлипског уговора начиљен ;е 9. Анр. 1879 год. између Аустро^Унгарије и Турске особито јасан уговор, по комз Ауетро-Унгарија нризнајо сулгану суверенство над Босном и Херцеговином. Како нрема берлиаеком тако и нрема овом доцнијем сепаратвои уговору, султан је јо[цте владар у обе окупиране [[ровинције, и према томе чудно звоне оне речи кмета бссан ског са којима из]ављује ^есару верност и оданост босаиског народа на на послетку узпикује.* „живио ваш цар !" а још чудније изглсда да аустриски цар слуша и без нримедбе нрима те речи које су противне европеком, берливсксм уговору, и сепаратном уговору од 1879 године Порте иАуетро-Унгарије. И саме бечке новине негодују тај дога!!)ај и веле да треба [[он^товати уговоре, а ако су на сметњи треба их уни^нтити оним исгим путем којим су и вачињени, а никако ве чреба их газити. У оеталом, всле асте новин<*; пема никакве хитње за анексију а сенка султановог господарства ни)[[та не смета Аустрији да ова у тим двема земљама нотнуно и даље не ваада овако како за добро на^е. — Размирица пшавско немачка нема изгледа да ^е се брзо свршити. Као гито је Бисмарк еа рачувом ту сгвар почео, тако ието он }с даље са рачуном, нолако и ладно нродул^ује. Шчањолци, у којима ватрена, јужва крв ври, све сз ве^ма жгсте и ратом [[рете, међу тим љихов враљ АлФонзо, возвавајући снагу Немачке, изјавио је да Бе пре своју вруну сставити него с Немачком рат отворити. Шпанија почињз утврђивати своје нриморске вароши, а Немачка прикунља и спрема своје војене бродове. — У не.кћмчееким варошама, копочне немачки говориги, вападну га и туку; а у западаом делу Ческе и солдати чзске регименте, због језика, гушала се и тукли са солдатина немачке регименте ; било их је рањених, јер су се и сабљама тукли. Такви догађаји ночињу се и у другсм крајевима умножавати. Има много у војеци наредника који не заају немачки, или ако и знају тБе да говорс. Иеки мнсле да аусгриски двор повун!та и радо гледа ову сдО" вено-ческу струју ; )ер су му Чеси вернији него Немци, који се [[очињу еве више нагињати Берлину и јединству са вемачким цареттом. — У оном делу Пољске што је нод Прајском ночиње влада );рајг-ка да забрањује пољски језик не само у судчвима и администрацији, него и у школама и у црквама. — Кинеска динломација ночиње све виша разбирати и мошати ес у евронске нослове. Енглези труде се да то велико царство пробуде из његовога хиљадугодишњег са^а, и да га усотребе нротив Русије. Сада се гозори о вевом сиоразуму између Кине и Туреке, које је Енглесиа створила Кинееко царство нма триста милиона ж?.теља и на хиљаду саги дужине гравичи са Русијом. Енглеска, својим новцем и способнии Официрима, мо^ла Ои два милиоин Кинеза оружати, изаежбати и нредводити против Русије; и онда би Кина, чсму њени дицдомати еала јако тсже, ностала важаа ч њсница не само у АниЈИ вего и у Езроии. Руси знају шта се може отуда излс^и за то вастојаоају да номрсе снглеске нланове и у Цариграду и у Пекингу. — Железница турска од Врање до Солуна, а тако исто и срнска од Н ша до Врањс, бике за годииу ['отова. Енглеска пошта и сви путници иду еада за Индију [[реко Мталије; а кад се сврши железница нрск!' Срби,е до Солуна, моћи ^е се тим иутем, од Ловдона до Еганта, за нуних 18 сати, раније стиБи. По томе двећна велгка енглеека и сва евронска ношта, и све хпљвде [;ут)[ика и товари индиске тр!овине, окренуФе преко Солуна. Осим садањег Орчјан-екснреса, чролази^е сваки дан епглески засебан влак, који из Лондоно, нигде незадржаааЈући со, ноеи нон^ту [[раво у Солуи, а ту сваки дан чека^е је енремљен нар;)брод, који оњг часа прими ношту и путнике на сс одмах крене за Егивет и даљо на Индију. Тслегр^м од 6. о. м. из СоФије јавља слсдс!зс: данас чроглашено сједињење иеточне Руј мелије са киежеаином Буга})Ском. Кнез Зугарски I Ачександар са министрима на позив приврсмеве ! румелиске владе иолази у Филинонољ, да тиме