Гласоноша

врој ва Ваљево )3 септембра )885 Годика, 1. ЦЕНА ЛИСТУ 6 дин. год 3 дии. на по год мзсенпо 50 пр. д. ОГЈ1АСИНА 5 ПР. ДИН. ОД ПЕТИТНрГ ГЕДА 3 А В А 3 А. У кантову Невшатлу дошла је једна постарија гсн*п"ја на суд као сведок у векој чараици. Председник ;е упата: колико имате година? а ова одговори.* имам 26 година. Председаик запише године колико је рекла иа јој овда рекае: гоепоја, што вас даље питао будем треба истину да кажете. Једаа ароФесор имао је вешто да упи и пише па рекне свом слуги: ма но да ме потражи а ти нажи да нисам код к^ће. После веког времеаа дчђе један госиодиа и запита.' је ли проФесор вод ку^е? слуга одговори: аије. ^А кад ће до^и?" упита онај господин; а слуга му одговори: „"ричекајте да га упигам". Једаа мала девојчвда, просјакиња, рече једаом мимопролазе^ем: ^уделите ми шго год, ја са.м остала без оца и мајке." — ^А где си ти ро^еаа?' упита је овај. ,,Ах, везвам управо одговори девојчица — али се опомињем да је моја мати говорила да сам ро^ева у сиротињи". У старо време цареви су држали по 77 дембзла, који вишта вису радили аего само ]ели и саавала. Ако се коме доеали та лењост на макар шга почве радиги, тај одмах буде истерав а ва његово месго други достојаији изабрав. Неки цар рече сам у себи.' што ја да раним толике дембеле, доста ми је само један ; за то заповеди да се во^у запали она ку^а где оаи леже и који се том ириликом иокаже да је најве^а лењштива њега ће задржаги и даље у звавију дембела. Кад }е ку^а почела горети сви дембели поскачу и утеку, само су двојица остала. Кад је ватра ве^ близу дошла и њихове поетеље ухватила, рече један.- „хеј морс, хајде да бежимо, сво изгоресмо." А онај му други, протежу^и се, промумла: „како те вемрзи' говорити!" Цар њега задржи и даље за дембела а оне све друге растера. Кад је цар хтео умрети а оа осгани ааредбу једноме селу да тога дембела мора ракити доз је год жив. Село равило га иеколико годипа, па им се дооади, за то се договоре и кажу му да га пеће више ранити, а он, аго оеће да цркне од глади, нека ради па нека се рави. Дембел кад то чује одговора : инећу да радим, за то ме носите ва гробље и закопајте." Ссљаци га аатоваре аа носила и понесу га аа гробље; кад су чролазили поред једне ку!^е једна жзва, чујући шта је, викае: „немојтс :а носиги на гроље, ево ја имам пуа чардак ор&, метнвте га у овај чардак па века )еде орахе и аек живи." Кад то чује дембел а ои подигае главу еа носила и унита.- ,,јесу ди туцави ораси?" — „Нису" одговора жсаа; ,,е онда восите ме на гробље, волем да умрем" рече дембел.' У веком селу осуди кмет једаога сељака и удари му десет штапа. После неколико дапа шфе ее иогинити кривзц. Кмет призове онога сељака и рекне му : ,,ти си веправо добио десет аиапа али буди снокојан' ја сам уверен да ћеш ти брзо шго год скривити и заслужити каштигу, иа }гу ти ја онда урачунати ових десет штапа што си ве^ добио." У Америци, у Новом Јорку, начиниди су једау гостипницу, за концгрте, у свему ва аодобије елона. Тај слоа вачињен је од самчх греда и дасача, а покривеа јс плехом; његова дужина износи 150 сгопа, виеиаа исто толико. У њему има Ј4 великих еала и соба; ноге, кроз које иду басамаци, широке су у пречнику 16 етопа. Главна еала, где музика концерте држи, дугачка је 80 а широка 32 стопе. Тај дрвеаи слон тежак је 100 милиова кила. Одслења његова назвапа су по деловиматела, тако, један немачки путник нише: ^нонели смо ее кроз леву, предњу пигу у мозак, одакле смо нае неторица, седе^и у десном нку, гледали нрекрасну околину; затим кроз једно црево сишли смо у бураг; ту беше концерт и неколико етотина гостију. После копцерта отишли смо у трпезарију недалеко од рена, и ту смо слагио ручали."