Гласоноша

НАУЧНЕ ЦРТИЦЕ ко.чуострозо. Преци свију варода, жоји давас у Јеврови државе имају и раавим језицима говоре (оеим Турака и Мађара), и иреци Индијанаца, Јермена, Персијанаца, Авганиетанаца и осталих средњо-азиЈскш народа, о ко;е се данас отнмају Руси и Еаглези, живели су вевад заједао и говорили једним језикем. Та заједница народа. чији се разноврсаи нотомци данае пшре од Енглеске до Индије, на прелазе и у Америку, АФрику и Аустралију, позната је у науци под именом индо-јевропске заједнице. На 2000 година пре рођења Христова, из те су се за]еднице одвојила нека племена, па су се упутила набалканекополуоегрвп, и једна су оетала на њему, а друга су отишла у Италију Ол оних племена што су отишли у Игалију, постали су доцвије Римљани или Латини, преци данашњих Италијана; а она племена, што су оетала на балканском полуоетрову ичделила су се на троје, па су једна заузела јужпи део балканскога полуострова, друга занадви део, а тре^а источни део, на су се састајала у данашњој Македонији. Од оних племена што су ее стааила на југу у данашњој Грчкој, постали су Јеливи, праоци давашњих Грка; од оних, што су се ставила на западу у давашњој Далмацији, Босни, Арбанији и Епиру, постали су Илири, преци данашњих Арбанаса, а од оних што су се станила на исгоку балканскога полуоетрова у дааашњој Тракији, Бугарској, Влашкој, Србији и Старој 0р<)ији, постали су Трачани, преци данашњих Вј[аха. Озака од тих народности била је у своје време силна и имала је своје државе, док их нису покорили Римљани из Италије. Кад су Римљави Оалкааско полуострово покорили, (а чокорили су га са свим око рођења Христова), овда су се ови измешали са етароседиоцима његовим, и од њих и Римљана поетале су пове народносги, које су стале говорити језиком, који је више наличио на римски него на љихов приђашњи. Од Илира и Римљана постали су Арбанаси а од Трака и Римљнна Вчаси и Цчпнари. Доцније се римска држава поделила на двоје. Над овим римским поданицима, који еу живели у Игалији и западаим аемљама јсвропским, владао је једав цар, ко)и је живео у Риму, а над оним римским иоданицииа, који су живели ва балкан ском полуострову, до реке Дрина у занадној Апчји и Мисиру, владао је други цар, који је седео у Цариграду. Та лруга пола државе римске звала се источна царевина римска. По.1 ту источну царевипу римску потпадалаје иЈелада илистара Грчка. Но отари Грци били су тако образовани и разборити, да су на брзо узели мах у то} источно) царевини римско}. и у њој ее њиховии језиком почело говорити и писати, па и сами владаоци Грци су бивали. Тако од те римске државе изметнула држава грчка. За владе тих Грка над балкавским полуостровом догпли су на њега Словени, па су ноилавили цело полуострово и измешали се са Грцима у правој Грчкој и етароеедионима по осталим деловима балкавског полуострова, па еу или њих препатапали у се или еебе у њих. Од ових Оловена што су били у Грчкој, и старих Грка поетапн су дапагпњи Грци, а староседиоци у оним крајевима, по којима су ее населили наши преци, Срби, који су са оствлим Словенима на балканско полуосгрово дошли, махом су се нретонили у Србе. За то данас по нашим кра;евима и нема свуд Влаха, а некад их је било много. На оне Словене, пгго су били до нап[их предака, т. ј. од Тимока до Црног Морз, наишли су Бугари, ко;и гу били једне крви са Мађарима и Турцимд, на су их покорили и своје им име натурили; али су ее на брзо у њих претопили и њихов језик иримили. Тако ст постали словечски Бугари, ко}и еу после као и Срби силну државу освовали, оа су се и једни и други са Грцима око балканског полуострова отимали. Све је то било пре него пчто су на балкавско полуострово дончли Турци, ко.ји су нокорили и Бугарску и Грчку и Србију, и тек овог века пччепЈе опет ускрсаваги старе државе, које су нре Турака сијале на балканском полуострову. то^ззз:01з:о иа.1том:о1з:о — Кожна посгава, кад се неколико месеци не носи, изгледа као стара изгужвана. То се може ноправиги кад угрејете мекиње и с њима добро истрљате кожну чоставу; за тим ЈпганоАЈ истрссите је од мекиња и онда изгледа^е као нова. — Кад хо^еш да нознаш је ли црно вино Фарбжчо, успи тога вина у иорцуланеку шољу, метни ту шољу на тонлу пе!з или у вруку воду, тако, да вино, без му^кања, мало но мало из- " ветри и шоља се осуши. Вештачки Фарбава вина оставе на шољи јасно црвене пруге, а не<тарбава вина оставе црнкасте пруге.