Гласоноша

Седеги иокрај ватре и гледати како ватра гори, како се иреображава, то је лепа забава. Ако имате друштва, она оживљава разговор, ова Је средиште у које сви гледе; пламен од ватре расветљава и ведри мрачве и брижне душе; жеравица од ватре загрева, мало по мало, хладна срца и буди у њима успавану љубав према свему овоме што је добро и лепо. Ако усамљеаи седите покрај ватре, веосе^ате самоћу, она вас, на различите начине, разговара; она ствара у вама мисли које вас забављају, које вас на својин крилима ноое кроз познату прошлост и кроз непознату буду^ност. Можете поред ватре ништа не мислити и нишга не радити, па вам впак није дуго време. Са неким пријатним задовољетвом гледате како се ватра у свом обливу с.ваки ас мења, како непрестано журно ради, ни једнога тревутка на стоји безпослена; она има свгј глае, свој говор, саоју музику; све вам се то на различите начине јавља. Кад сте иокрај ватре, заборавите да је вапољу мраз, цича и мрак; донели сте лето у своју кућу, спустили ете комади^ сунца ва своје огњиште. Свака варница аишта друго није него мало сунце; то су све малене кћери онога великог небеског еветила. Оау светлосг и топлоту, што је дрво, док је расло, у себе од сунца нримало, при сагоревању нушта од себе. У намевом угљену, кад се разгори, видите светлоог и топлоту сунца што су се пре милиона годива ту ставили. Негда су људи држали да је ватра жива, једе дрва; кад нестаае дрва она умре. Први Бог, комс су се људи почели клањати, била је ватра; и данас милиони људи обожавају ватру, сувце. — Природа има неизбројне милиове претију, али товлота и светлост то су јој две најјаче руке, с којима светове етвара и раствара. П1га је управо ватра ви једна вам ааука ве уме казати Најпростији човек, брзим трљањем два дрвета произведе ватру; како ватра постаје видимо очима ; али нико вам не уме то објаснити. Може бити, ватра сгвара брзину а бр8ина ствара ватру. Незнамо пча се ире на овом свету појавило и шта је из чсга прои8ишло. У средини једае са свин мрачне собе обегиено < је једно дрво, једва сува ценаница и удешена је нека справа која брзиву крегања ге ценааице може да увеличава. У^ите у ту собу, кад се та цепаница еамо четири пута у једној секунди тамо амо љуљне, и ништа неможете приметити; ии око, ни уво не казују нам да се у тој мрачној соби један комад дрвета покре^е. Али, уобразите себи, да кретање буде брже и доетигне број 32 у једној секунди, и онда неки дубоки глас удара у ваше уво. Брзина махања увеличава се непрестано и глас узввшава се, он пређе све степени и дође до зујања; али, одмах после тога, еве се врати у своју пређашњу ташину, ништа не чујете, ништа невидите За тим, нри још умножоном махању тота дрвета, почињете оее^ати неку топлоту баз светлости. Али махање буде још брже и ви онда опазите неку елабу оветлост, која све живља постаје.' цепавица дрвета, од довољно брзога кретања, зажари сз најпре црвеналом, па после жугилом; про^е све своје Фарбе, док вајзад, после љубичасте Фарбе, све се опет у помрчину поврати. Дрво је изгорело, ватра се угаеила. — Тако говори природа нашим различитим чуствима; вајпре шапне вам Једну тиху, само из блпзнпе чувену реч, по том виче вам гласаије еве аз веће даљиве, за тим достигне вас њен глао јав светлости — из неизмернвх даљина. Европљани тако много лове слонове да је енглеека влада принуђена била, пре веколико година у својим колонијама забрааити лов на слонове. У Капланду, где су ловци по три четири хиљаде, слонова на годину убајали, сада их не еме вико ловити без варочитог дозвољења. Та је забрава била од велике користи, јер сад су се слонови туда умножили, не плаше се љули и често у великим гоиилама долазе у блискост самих вароши. Једио такво крдо од двеста до триета њих, кад се ноплаше, може у великој брзиви да претрче проетор од 18 сати, а да нигде не стану ради одмора. У оним нустињама, где они највише живе, грава је и различиги шипраг, сврх човека. Њихови су 8уби скупоцени еснап за европску трговиву. Ве^иаа аФриканских владалаца нримају од својих дивљвх племена меето порезе, само словове 8убе. Најве1и слонов зуб, што се до сада могао накн, био је десет иедаља дугачак а 170 фунти тежак. У Енглеској и по другим неким местима,