Гласоноша

Взосј Вал,ево 2 Априла !885 Годжжа, 1. ИЗЛАЗП уторззкош з петкои ЦЕНАЛИСТУ 6 дин. год. 3 дан П1 по год иеоечпо 50 пр. д. огласима 5 пр. дии. од иетитног реда АВГАКИСТАН То ]е једива земља што еада у Азија раставља Русију од енглоске Ивдије, и о којој се сада говгри да бити узрок рату између те две државе. Авганистаа је велики коливо десет Ср5и)а, а у њему има око десет милиона дугпа различитих племепа, највише мухамсдапске вере. Правих Турака има близу два милиона. Земља је бреговита али има великих равница, у којима ]е лети таква врућина да сазру смокве, поморавџе, памук, шећериа трсна и мвого друго јужао биље. Зима је, особито по узвишеним местима, врло оп)тра и снег пада и држи ее четири и више месеци. Има и пространих песковитих пустараД.Свакојаке лома4е етоке а особито добрих оваца налази се свуда. Маога племева живе ио великим ливадаиа пасу^и сво}а маогобројна стада. Имају своје старешиве, над којима је Кан господар. Њима је свима кораа и књига црквена и законик гра^авсии. Прнлично еу ратоборни и поносити ва свој слободни живот. Имају једаа чуднсват, али леп обичај, који се извршује као 8акон: кад једно илеме, или једна породица увреди другу, тако, да би се морали туки, овда неколико девојака из Фамилије увређавчеве мора се одмах удати за неколино момака увре^ене Фамилије, и тиме се учини да место оевете, за кратко време онет ее мир и пријатељство међу завађеве поврати. Но инак има маого племеаа што се ме^у собом, више годива, бију и крве. За свој ивтерес превариће и слага^е шта год хоћете; али њихови еуседи, Персијанци и Индијавца лажу и онда кад пемају свог ивтереса. Ме^у АФганима ретки су заиати ; већи део живе као ратари или чобани. Трговина у варошима сва је у рукама странаца: Езреја, Јермена и Хинда. Неколико вароши исликих има< међу којима Пешавер и Кандахар броје преко 80 хиљада житеља; Кабул, и то је лепа и велика варош, по нојој многи Авгавистан зову Кабулистан. — У Авганиставу нема јакога државвог јединства да би се каквој страној војсци мосли сложао одунрети. Осам главног аФганског кана има још неколико канова и султана, који под његовом сенком, готово независно у својим провивцијама и вад својим племенима владају. Афганистан (укупно са Белуџистаном) донире до индиског мора; на то море Русија тежи да изађе и да отвори одушку својој производњи и трговини. Од Мерва, садање руске границе, до тога мора тслика је даљина колико од Берлина до Трста. Но осим те даљине нредели су такви да се у опште држи да једној војсци није могуке туда цроћи, Јер у Белуџистану близу мора, има места колико цела Босва, где ни једпа травка не може да никне, и где они људи што ту живе ране говеда рибом. Обале су морсне, свуда, до близу персиеког залива, тако стрмеае и високе од камееитих брегова, да нигде не може ла!?а пристати. Руеија више гледа да изађе ва персисиа залив, или, ) рско Кабула да продре у Индију, Али то се не може ни за тридесет година учинити. Почетак историје Афгана, као и евију других ннрода, л<жи у тамној прошлости. Недесст година поеле смртн Мухамедове Кабул је примио ислам, и одатле је Махмуд велихи повео, године 1048, прву мухамеданску војску, која је основала велико царство од Тигра до Гангееа. То је царство вабрзо пронало, за тим су кроз стотине година, различне провинције тукдо се међу собом и са Монголима. Године 1747 у Кандахару аа скупшгнни главара од многих нлемена, прогласи се за пезависног канаАхмед, крунише се и вазове се Дордоран, што значн : бисер времена. За њим, до данашњег дана било је доета канова, од којих се у Еирони најнише еномињао и расчуо Дост — Мухамед, који )е отворио Афганистан руеком упливу и почео тешки рат са Енглезима године 1838. — После две годиие несретног ратовања, окупира енглеска војска Афганистан. Но Енглези су се тако варварски и невешто понашали, да се не1)у главар.чма аФганским тајва завера створи и све ечглееке војнике са многим њиховим геиералима побију (1842. год.). У Кабулу од 5 000 Еаглеза само се њих десот сиасло,- тако је било и са поеадама других вароши. Но Еаглцска..доп.ниј