Гласоноша

био. Више од две годиае, провео је Методије у таваици. Но пра свем том Методчје је успевао и свој апостолски утицај ширио је не само по Панонији и Моравској, где је најзад митронолитом постао, но и по околним земљама словевским. У томе су му много поматали ученици, које је спремао за наследнике апостолскограда свог. Док је Методије овако успевао, дотле ее у балканским земљама словенским јављала струја, која је свет вукла хриш^анству а одвра^ала га од многобоштва. И Словени на балканском полуострву уви^али су, да нм ме^у хриш^ансквм државама вије могу^но у идолопоклоаству остати, па су се и сами стали обра^ати Цариграду и тражити да со хрипЉанству обуче. Тако су се год. 864. покрстили Бугари. Њиховом је цару сам грчки цар на крштењу кумовао, а мало за тим покрстили су се и Орби у евима земљама српским и брдским и приморским, и дав, ког се која породица нокрстила, почели су славити као славу своју, коју и давас држе. Над вашим Је прецима тада владао Мутимир. Кал су се Срби иокрстили, они су неко време били пчд духовном управом Методијевом, и добијали су црквене књигс на језику словенском, написаве азбуком, воју је Методије с Ћирилом за Оловеае удесио био. Те црквене књиге на словенском језику, онаквом каквим се онда говорило у Панонији и Моравској, постале су после опште вњиге за све покрштене Словене, па су ее разноеиле и преписивале по свима земљама словенским, које су хриш^апство примале. Методије је умро 6 априла 885. год. у моравској престоници Велеграду. За жавота његова почрстили еу се Моравци, Пановци, Срби, Хрвати и Бугари, и књиЈе које је он за Словене удееио, шириле су се по свима тим земљама словевским, а кад су се поеле, 888. год., покрстили и Руеи, овда су те књиге и Русима грсбале, и они су вх тражили и преиисивали. Тако је у свима покрштеним земљама словенским овладао један прквени, а у исти мах и књижеваи језик, а с њвм и једна азбука, која је постала заједаичка свима православвим Словенима.У десетом веку несгало је словенских држава Панонске и Моравске. Покорили су их и уништили Ма^ари, који су, дошавши из источае Јевропе, на меето њих своју државу основали. Тала су сви свештеници и богослови хриш^ански из Моравске и Паноније прееелили у Бугарску, где су наставили књижевну радњу на словенском језиву. Одатле су се после црквене књиге словеиске још лакше и брже шириде по земљама јужних Словеаа ва балканском полуострву и по простравим земљама русаим, и, докле су немачки свештеници успели да по западним земљама словенским истисну службу на словевском језику, па да уведу датинацом писану службу ва лативском језику, и да западве Словене држе у чврстој вези с Римом, а под папом, дотле су се источии и Јужаи Словени, чувајући своју азбуку и службу на језику своме, све ве^ма од Рима удаљавали и Цзриграду приближавали. Отуда Чеси, Пољаци, Хрвати и други Словени, који су се за Римом поводили, и данас признају папу и слушају службу божју на мртвом језику латиаском, а ми, Руси и Бугари, и дан давас стојимо за се уз цркву цариградску. слуша)ући службу божју на језику словенскох!, који смо у току времена по нешто мењали према вародноме језику своме, и служе^и се једном азбуком, која је, у осталом, данас много лепша него што .је била у време Методијево. Њу су улепшавали и учеаици Методијеви, гледају^и на азбуку грзку, и научници у Русији, за време Петра Беликог, гледајући налагиницу. Отуда ми и данее имамо писмена од две врсте: јеева, која су нремаЈрчким писменима удесили ученици Методијевн, и којим сс печатају цркзене књиге, и друга, ко;у су руски научвипи удесили према лагиници и којима се служимо у обичном животу. Најетарији облик пиемена наших, онакав, какав је био у време Методијево, задржао се само у неким старинским споменицима и неким крајевима хрватским. Са великих аностолских заслуга за хриш^ааство, Методија и његовог брата Ђирила (коме је крштено име било Костантив) нризнача ;е за свеце и црква православна и црква римокатоличка. Правоолавна их црква слави, по своме календару, 11. маја, аримокатоличка, по своме, 5. јула. 3 А В А В А. У неком суду кад се водио претрес над јед ним вривцем, државни тужилац рече: „једина је олакшавајућа околност за кривца.- његова велика глупост". На те речи онтужени намрЈПТИ се и погледа у свога бравиоца, а бравилац ио виче : „госнодо судије, ако оптужени не прима то, ја, као његов бранилац и нуаомоћник, иримам. .