Глас народа

не примише 300 Фор., као најмању плату, а друго да општине саме одређују? Него они имају лепе плате по разредима (400—1100, а с другим приходима 600 до 1500 Фор.), а учитељи без разлике, били на селу или у варопш, добивају само 300 пор.; дакле не добивају ни у полак толико, колико пароси добивају, а овамо имају пет пута толико носла, који је још и нет пута тежи од онога. То је зацело неправда! Наравно, кад је тако мала плата одређена, имаПемо само слабе учитеље, јер који је и мало ваљан, не ће се хтети примити учитељства; та боље му је бити писар, него учитељ, јер то је и лакши посао и боље се награђује. Ето, браћо учитељи, видите како стојимо: лане нам сабор не даде, да и ми бар једпога свога застутика у сабор шиљемо, да казује наше невоље и тегобе, наше жеље и тежње; а свештеницима даде 25 заступника. Ове године одредио нам је такву плату, с којом нико не може бити задовољан; а свештеници добивају два пут, трипут, четирпута, паипет пута толико! Шта смо ми дакле наспрама свештеницима? Никоиништа, као што смо и д,о сад били. — Нашс жеље нису дакле испуњене, наша очекивања нису задовољена. Па зашто смо се скупљали у Вечеј и уНови Сад, зашто губили време, труд и новац, кад се сабор на наше жеље ни освртао пије? јер о закључцима нашим нигде ни спомена не би, кад је се закон правио. Шта нам сада преостаје? Ништа друго, него да сваки од нас у своме месту обавештава народ, дамуказује, шта је просвета, шта је школа и каква треба да је школа; да будимо дадакле свест народу и да га придобијамо за школу.Не преостаје иам дакле ништа друго, него да се на наш народ обратимо, па да му кажемо: Народе, ако не Кеш да изостанеш иза другихнарода око тебе и ако не Пеш да се одречеш српства, него ако хоћеш да будеш у свему напредан и сретан и ако желиш да те срнско потомство благосиља, подижи добре школе и шиљи децу у њих, тражи све боље и боље учитеље, који ће ти децу васпитати и учити; а ако желиш да добијеш добре учитеље, подај им и добру натраду, да могу задовољно живј;ти и цео живот свој школи посветити. 300 $ор. није ни близу доста ни на селу, а камо ли у вароши. „Учитељ је био до сад последњи господин" вели „Глас Народа"; а како је сабор одредио, биће и од сад последњи господин. До народа стоји, да тако не буде. х ) У Липисци (у Немачкој) 13. јуна 1871. Један учитељ. ') Чланак овај пуштамо у лист, да се види како учи-гељи мисле о томе, што је сабор за учитеље радио, али морамо и ми од своје стране коју на то рећи. Прво моцамо додати, да писац овога чланка нема право, што се боји, да ће се учитељске плате смањивати ; јер сабор је одредио, да се плате учитељске не смеју смањивати.

О ИРАЗНОВЕРИЦН (СУЈЕВЕРИЈЈ ). (Свршетак.) Из свега, што до сада о сујеверици рекосмо, види се, да сујеверице има само онде де неманауке да дакле долази од незнања, долази од туда, што се човеку нричини нешто, а у истини је друго шта него што се њему чини, а да то још боље докажемо навешћемо још неколико примера. Кад лети у вече у сумраку идеш по пустари, а оно уједаред, као да је из земље изннкао, трчи бик па управо на тебе. Ти се јуначиш па нећеш да бежиш натраг али и бик не сврће на страну него све ближе теби, па већ му видиш рогове на глави, већ видшн како реном ио зраку шиба, видиш како ногама земљу преко себе баца и шта више чујеш како мумла — па све ближе и ближе теби. Тебе јевећгрозница ухватила алитисе још недаш; но баДава бик се устремио на тебе и нема ни две стотине корачаја, па је ту, ти већ гледиш како те је на рогове натакао, како те је на земљу бацио па те ногама гази и заиста — док си трено ево га — а јао, с богом свете, а кад тамо, шта је то није бик него котрљан') долетио, ударио те по ногама а ти од страха стропоштао се на њега. Па шта је то. Од котрљана причинило ти се да је бик, па је ли да се смејеш лудости својој, кад видиш да то није бик него котрљан, па номисди да си држао у место бика, да је то каква аждаја, па уједаред да видиш да

Друго морамо му приметити, да је сабор при одре1 )Ивању плате учитељима имао на уму и народ, народ, који колико је сиромашан, толико је тврдица кад се треба што на школу дати, па би му бадава било заповедити да плаћа учитељу толико исто као свештепику, он то не би сабора послушао , него би још у зао час дао дете у комуналну (реч латинска; тако се зову школе у које иду заједно деца српска, маџарска, немачка и т. д.) школу, а друго знамо како наш народ у опште дочекује повишење данка. Друго је код свештеника, код њих није плата повишена, него је многима понижена, јер тешко да није већина свештеника за то, да им се по старом плаћа. Народ је дакле већ плаћао толико свештеницима, па му наредба саборска није ништа ново. Од куд је то, да је народ толико плаћао свештеницима, на то би најбоље одговорили сами свештеници, али то стоји, да су толике онштине молиле сабор, да имају за себе пароха и обећавају, да ће га што боље плаћати, па некс прете, да ће се и ноунијатити с тога, што не могу имати за себе свештеника, а ни једна једина општина не рече, да ће се поунијатити, што нема школе. Школа дакле, на жалост, има врло малб пријатеља у народу и за то нема боља пута, него што писац предлаже, да учитељи сами приону, да обавесте народ шта вреди школа, па колнко већа љубав буде према школи, толико ће већа и учитељска плата бити. Ово је до душе жалосна утеха учитељима, али мало нас је, који би им на брзу руку помогли. Најпосле и то морамо рећи, да сабор предлоге учитељских скупштпна није могао узети као предлоге учитељске, јер на сабору има право само посланик предлагати, па за то су проФесори ђур^евић и Сандић узели нредлоге учитељске, па су их у своје име сабору приказивали. Шта је од тога сабор усвоио, а шта није, то иде на други рабош. (Уредништво). Ј ) Кад ветар на пољани дува накупи се травуљина у клупче, па што даље иде све веће клупче бива и то се клупче зове котрљан од котрљања (окретања).