Глас народа

108

— Данас стоји и моја и иародна судбина нараскршпу, и од мене доста зависи, да се на добар пут окрене, тако озбиљНо поздрави ми Рада добро јутро. — Па шта ћу ја да радим. — Ништа. Гледај само готова посла. Око пет часова из јутра веК су стиздла кола са изасланицима. Ми смо ноћили у великој крчми на пијаци. Ту су и други изасланици долазили. Из почетка видео сам, да се Рада нешто поплашио. На првима колима, били су све сами они људи, који су били на листи забележени, да имају што од власти или цркве тражити. Но за овима дођу друга и то све сами они, које смо иаредили, да истисну калу|>ерске присталице. Миоге нисмо познавали, какве су боје, али смо их држали пре за наше, јер их не видесмоулисти калуђерској. Еад су се сви скупштинари искупили позове их Рада на договор, да сложки раде, да сада са речма не осрамоте земљу, коју су њихови дедови са крвљу својом прославили. Многи скупштинара нису познавали Раду. — Тај баш лепо говори, рекоше ови, али и питаше: ко је? — Шта питате ко је, одговорише Радини познаници, је ли тако као што он говори! — Тако је, али ми хоћемо да знамо и ко је, кад је тако паметан, ваљда не мора свога имена крити. — Он је скупштинар као и ми. — То знамо, али шта је, какав је он оФицир? (Наши граничари, кад хоћеју да питају за кога, какав је он господин, често питају, какав је он официр.) — Он је свршио велике школе, па ће да буде прокатор, а сад ради заједно са Милетићем. Он је баш да вам кажемо, да разумете, Милетићев ађутант. — Но иа тако нам реците, то онда није шала. Ађутапт Милетићу, то ће велико шта рећи, то је зацело поштен човек. Рада је гледао из даље, како се његови са овима покрупно разговарају, и већ је мислео, да су и ови против народњака. Но ево и њих предРаду скинуше шешире и пружише му руку: Дакле ви сте Милетићев ађутант. Да сте поштени. —. Хвала, каза им Рада. — Та то је наше дете, додадоше Радини пријатељи. И он је из опанака поникао, као и ми, тај тек зна, де нас тишти, а уме и и рећи. Ме1)у тим протине присталице окренуше леђа Ради и још ваташе друге за кожух, да га не слушају. — Шта га слушате, чуће мо ми то од оног, који је на сабору кумовао, а не кроз плот гледао. Ово су били све сами исписани Фелбапи и каплари, који су се по немачким школама одпадили од свога нарда, и од та ожш дажкве, те нл ( бирају много за поштење. Рада је опазио, да они од њега беже. Они одоше У Другу собу, а Рада за њима. — Људи, рече им Рада, пошто је најпре за со- 4 бом затворио врата, ја имам с вама важна разговора. в • ' -

Ви сте људи обећали нешто, а сами нисте мислели, шта обећавате. Ја све знам, па и то знам, да ћете зло учиннти, а за то никакве награде не ћете добити, него ће вас напротив срамота и иапаст код куће дочекати, јер ће људи на вас прст пружати иговорити: Гле, Гавра Туцаков држао уз калуђере, да му марву на пашу пусте; гле, Совра ђукић држао уз попове, да га од жене развенчају, а Гавра ће отерати у рит калуђерски марву, али је неће натраг дотерати, док попашу не плати, а Соври ће додијати, што се читав век отегао процес, па ће да га сврши, довести жену кући, коју није ни требао терати од себе. Еао окамењени стајали су људи ови, кад видеше да су им трагови поватани. Од срамоте не усуди се ни један главе горе дићи, него копаше штапови земљу пред собом, или тароше руком чело и слепе очи. — Ја видим, продужи Рада, ви сте скори сви Фелбаии били. Има вас, као што ми се чини, који сте и с овим мајором служили. — Јесте, били смо на писарији у његовој канцеларији, рекоше њих троица. — .Па кад сте били ту, онда морате познавати рукопис мајорев. — Познајемо га као свој. Рада извади једно писмо и показа им га. — Јесте, његов је, смели би се наеванђељу својом децом заклети. — На читајте. Фелбап Тима узе да чита. а сви се други око њега прикупише. Писмо је писанопроти и уњему је међу осталчм стајало од речи до речи ово: „Обећајте што. год ко воли, обећање и давање здраво је раздал:еко, обећање је, ви бар добро знате, лудом радовање. Сад нам требају, сад ће нас послужити зарад обећања, више нам неће требати па давање неће ни битинужно. Дако је марву водити, само јој треба уже за рогове замаћи." Ово је био нож у сред срца овим себичњацима, Од љутиие не могоше ни речце прословити, они само шкрипнуше зуби, алида то и приђоше народној страни. Сад су дакле сви скупштинари били у једном табору и само је још један капетан пензионирац Ј ) у протином колу био. Рада се договори са скупштинарима, да овога за иредседника извичу. Еад би другог бирали, доказао им је Рада, прота и комесар -), рекли би, да досад нико није на скупштинама председавао осим комесара,. а овако неће ударати на свога човека. Пензионирцу капетану биће мило, што је председник, па се неће хтети замерити онима, који су га изабрали, и како он не зна ни шта треба да ради председник, ништа ма Ћраво ра г т, то Т\е и\1\\ т оиа&о, нко ж удесимо. На скупштини ће прота потећи приповедати, како су народњаци криви, што је сабор распуштен, ') Онај који није више у служби а добија плату. 2 ) Изасланик, власт кад не иоже сама де да буде, илашље место, себе другог.