Глас народа

/О

Број 13.

У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 18. ЈУЈ1А 1871.

Година 1,

ГЈАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОРЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, НОУКУ II ЗАБАВУ.

„Глас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годину 3 ф ., на пола године 1 ф . 50 новч., на четир месеца 1 Фор. аустр. вред.

Дониси се шиљу уредништву а претплата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. — Огласи наплаКују се: од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за жиг сваки пут.

НАШИ ОПШТИНАРИ. Г. Врло је тугаљива ствар, о којој хоћемо да пишјрјцкк Напред знамо, да ћемо се замерити онима о којтгмУ пишемо, али морамо да пишемо, јер се дужећутаМђ јер се дуже тајити не сме. Ако ми нећемо један другом у очи рећи: ето ћеш пропасти, туђин неће заиста. И кад види, да си једном ногом над провалу корачио, реће ти: не бој се, корачи и другом. Јесте, више се тајати не сме! Миморамобити на чисто какви су нам општинари и себе ради и њих ради. Какви су нам општинари? Да их Бог сачува. Какви су! Хрђави и себи и своме. Све што год серади без вина и ракије не може се урадити. Алдумаш (напојница) то је код н.их онај златан магарац, за кога се каже, да нема тако висока брега, да га он не може прећи. Општинари наши тако рећи ништа друго и не раде, него од алдумаша на алдумаш. Јесу ли најмили пастира и дали му два три Форинта капаре, то мора сирома с њима на алдумаш потрошити. Погађају ли мајстора, да копа бунар, да зида бедем и т. д., то се најпре погађа колики ће бити алдумаш. Хоћеш ли кућиште бадава, хоћеш ли буд за што овце на нустару, само добар алдумаш. То мукте (за бадава) ждераае начини од општинара дерне нијанице, па кад немаш другога да ти плаћа или кад немаш општинске крајцаре у џепу, а ти вади твоју. Отуда и долази, да кад отвориш општинску касу нађеш у њој — бокал. Отуд и долази, да ко три године кметује, да четврте гладује. Обично су општинари људи из имућнијих кућа. Док нису били онштинари беху то врло вредни и ноштепи људи. Куће им цветаху и певаху. Али кад старешина постаде кмет, кад постаде старешина селу он се одмете у село, оде ошнтинској кући, па кад тамо нема посла, он је у општннској крчми, само тек да није код своје куће, да се зна да је он општннски човек. Крчма је тако омилила неким општинарима, да прође по десет дана да из ње кући не одлазе, те није ни какво чудо, што се пре неколико недеља у једном месту догодило, да кмет није хтео никако да иде из крчме, те да га се крчмар опрости није друго шта да ради, него га запали, па кад је

видео да гори и побегао напоље, крчмар јеондазабравио врата и није му дао унутра. Није један кмет коме је бирцуз мир у кућипореметио. Тојшко их је, који су ради кметовања на жену и децу своју заборавили. Толико их је, који су волели пустити да им кров над главом падне, него да оставе за који дан крчму, па да своју кућу оправе. Кад би се прорачунало колико је општинарских кућа пропало, тешко да се не би од тога броја ужаснули. Али иису томе криви сами општинари, него су криве и опгатине, крива су села. Нико се не брине за општину, нико не пази на општинаре. Свако само своју кожу чува и допушта, да ради шта ко хоће само да у њега не дира. Нека општинари свеимање онштинско прождеру, шта се то мене тиче, само кад није из мога џепа. А ако општинари и за његов џен запну, онда ће платити, али не ће ни дужан остати. И неће он то на суду тражити, неће он тужити кнеза или кмета, да се овај поправи, него или се осветити или се не посветити, те уједаред ноћу: тан — тан, а оно звони на ларму, и да ти нико не каже де гори, ти већ знаш да гори кнежева или кметовљева слама или кошара. Нрека је дакле себичност овладала у земљи и упропашћује куће и села, а злотвори, а силеџије нашега народа радују се томе. Али људи и браћо отимајте се, не дајте се сами, пазите на себе и на општинаре не допуштајте у оппггини крађу, па је неће ни код куће бити, будите ногатени, нико вас избавити неће, ако вас ваше поштење не избави. Нек су вам само руке чисте, па будите јунаци и кад треба силнима у очи истину рећи, као што сте, кад треба њихов трбух вашим главама закљањати. Поштен само буди, онда ће твоје силеџије од тебе задрхтати, онда ће оборити рогове своје, кад се твоје чело дигло буде; али докле год поглавар у општини за чокањ смрдљива шпиритуса продаје поштење своје, дотле од слободе, од среће и напретка нема ни спомена. Вас ће за истину вашу и власт и општинар више гонити, него кад налите и убијате, али их за го опет не кријте, не тајшке, они ће вас затварати, али зар је вама све седети у тамници због палежи и убијства и сеа поштену истину.