Глас народа

121

колибе на високим дирецима због силних нрождрљивих животиња и змијурина, којих у Индији највише има. Тамо можеш видети лава, риса, слона, носорога. Ту је домовина 30 стопа дугачке бое, једне змијурине, која кад се увије око лава или риса, тако га етегне својим телом, да му све кости испребија. Чељуст је у те змије тако страхота широка, да вола, кад му кости изломи, намаже са својомпљувачком, те га онда онако читаиа и с репом и ушима прогута. Змија ова тако је јака, да је ретко друго живинче савладати може, У реци Гангудрже Инди крокодила, коме божаствено поштоваље одају. Ерокодил је скоро те исте дужине као гореречена змија, само је Фела гуштера. Тако и изгледа. И он човека без по муке стрпа у свој трбух. Од свију пак животиња најопасније су оне маве змије, као што је наочарка и чегртаљка. Ове додуше немогу човека појести, али кад га уједу, нема тог лека, који би га излечити могао, јер за 5—6 секунда без разлике скапати мора. Речена Индија то је права домовина наших врачара и општих кумова, т. ј. цигана. Има једна Фе .га међу Индима, што се Гуру зову. Изповедник те вере мора гледати, како Ие, коликоје више можно људских глава посеКи. Што више људи наубија, тим је по мишљењу своме, Вогу Гурувећма угодио. У њих има подземних школа, где се разне науке о врачању и предсказивању, о обсенама и другом којекаквом варању предају. У Индији роди кава, памук, трска, од које сешећер гради, бибер и сви други зачини, које ми овде употребљавамо. Нрирода је тамо изобилна усвачему. У хинеском царству, које до Индије лежи, науке су куд и камо пре него у Европи, где ми живимо, цветале. Порцулан, од којег се фини тањири и чиније праве, њина је измишљотина. У вароши Нанкину у Хинеској има један тороњ сазидан од самога порцулана са силним ћошковима. Насваком ћогаку има звонце. Еад ветар задува, звонца се заљуљају и чине тако дивну свирку, да се изказати и описати неда. Тороњ тај висок је преко 200 стопа. Хинези су пре нас измислили барут и пре су тонова имали него ми пушака. Топови пак њини беху од неког дрвета бамбуса, те кад пукну из њега, он далеко натраг одлети. За компас 1 ) пре су знали него ми Европејпи. Цар хинески уједно је и првосвећеник и највиша светиња, о којој ружно помислити несмеш а камо ли говорити. Кад се цар разболи, онда лекар његов мора пити медицину и преметати се укреветуместоцара; мора место њега боловати. Ако цар оздрави, благо лекару, буде врло добро награђеи. Ако би пак цар умро, онда и лекар погинути мора, јер веле, није добро боловао за цара, брата сунчевог и месечевог. Сваке године у извесно доба шађе цар са целом свитом свога великога царства, те ухвати плуг за ручице и образди неколико бразда. Сваки из свите мора Игла, што увек север показује. ЛаЈјари по мору без те игле неби жогли путовати, јер би увек ма куд застранили.

за тим нешто узорати за доказ, да је то најблагороднији посао, јер га се и цар нестиди. Вароши хинеске врло су велике. У Пекину, главноме граду, има до два милиона становника. Цела држава заграђена је са једним високим и широким зидом, који је на више места тако широк, да осмора кола рахат упоредо по њему трчати могу. С друге је стране царства опет велико и широко море. Због тогадаклезатвора нису бељци о Хинезима до скора ништамного знати могли. — Е брате и кнеже, нек је данас доста. Други пут даље. Лаку ти ноБ. Кнез. Хвала ти учитељу на приповедању. Камо среКе, да нам је и поп тако ученкао ти, те да нас поучава, били би ми Срби са свим други народ. ЈХаку ноћ!

ЗА ЧУВАЉЕ 1 НЕГОВАЊЕ НАР. ЗДРАВЉА. II. Ш л е к о. Жлеко зову и белом крви, а, служи младима и одраслим као рана и као ниће. Човек може само од млека живети, јер се млеко састоји из оних истих делова из којих се састоји и крв и цело тело. Млеко је за напршче баш од преке нужде, јер је то за њега најзгоднија храна. Млеко је, као што Ие свако знати, бела, непровидна, слатка и мирисава течност. Од 100 делова млека има 33 дела материје, од које се крв прави, а састоји се из растопљеног у води сира, шеИера и соли, што се у крви налазе; по тој води пливају још куглице од млека илимасла, итесукуглице обмотане танком мрежицом од беланцета. Од тих куглица је млеко бело и иепровидно. Оне су врлолаке, те се стога попну горе на млеко, кад млеко на миру стоји, те тако се направи скоруп. Кад се скоруп лупа, мућка или јако меша, онда се те куглице распадну, слепе се једна с другом, и тако се направи масло, али то се масло не састоји из чисте масти, већ има у њему још и сира, шећера и соли. Већина онихделова што су у млеку били растопљени, остану у сурутки што је испод кајмака које малко киси. Кад млеко мало дуже стоји на ваздуху, па јошакојеврућина и хрђаво време, онда прокисне и прогруша се. Она чиста бистра и зеленкаста чорба измеђ грушавине зове се сурутка, а оно што се стврдло сир. Млеко се прогруша зато, што се од светлости и топлоте због сира шећер у млеку промене и претвори умлечну киселину. Та киселина привлачи соду, што је сир растопљен држала, и тако се сир стврдне. Добро се млеко познаје по том, што је бело и плавичасто, међу претима масно, мирише достапријетно, што је благо и слатко и кад се испарава, онда се озго на њему нрави кожа. Кад се капља добра млека кане у чисту воду, она ће потонути, а наврх нокта као нека нолукугда, а неће се разлити. И ако млеко најбоље рани, то га стомак ипак не вари најлакше. Јер у стомаку се помеша еа киселим соком, што га стомак лучи, те се егруша и направе