Глас народа

176

цељу, после два акова вина, половаче ракије и две овце о јабуци (ирстену) и тодико исто кад се девојка поведе нема ништа од сватова И свекар нема куда мора да да, ма даму је тешко. Није му доста што жени, него мора заједно и_да удаје. ■— Дајем ти одрањену девојку вели нови пријатељ, дајем ти једног раденика, па зар бадава да буде, као да неке девојка кад се уда себи радити, и као да оно што од пријатеља узима од своје ћери не узима. Ништа друго него ово је готова продаја само што није баш одвише папрена. Па де је с правом девојкином вољом и које како, али де девојка хоће, што мора, ту је продаја онако иста, као оно робље што продају. У млађега поговора нема. Старији су рекли и девојка Кути и пристаје. Али сачувај боже така живота, де се на силу удаје. Знамо толико случајева, де еј девојка за доброг газду на силу пошла, да је зло да неможе горе бити, а знамо опет, де је и против родитељске воље удала се за кога је хтела да је добро, па ма сирома био. У овим последњим приликама врло ретко бива да жена остави мужа. Не може, јер код очине јој куђе кажу: сама си тела, и она види да је тако па нема куда, него се мало по мадо привикне па буде добра жена, ади она која је без воље пошла, неке ништа да трпи, све јој је неправо, све је вређа, па јој брзо догрди и осрамоти две куке. (ПродужиИе се.)

ИЗ ИСТОРИЈЕ. Срби IIод владаоцима од ло.че Немањине. Свети Сава. Сава се задржи у Србији неколико годииа, и за то време са свим помири браћу, и одврати одратаугарскогакраља, којисе дигао био иа СтеФана. После неколико-годишњег бавдеља у Србији, св. Сава опет оде у Св. Гору (1215.), где се тако^е задржао неколико година. Тада су Цариградом владали Латини, и у Цариграду био латински патријарх, који хтеде да задобије власт над Србијом. Св. Сава оде у Внкеју, де је тада била столица грчког цара и патријарха, ту сврши неке манастирске нослове, ауједно каже грчком цару и патријарху, како је врло нужно, да Србија добије свога архијепископа, и своју иезависну црквену управу, да се може бранити иротив намера римских папа. Грчки цар Тодор ЈТаскар и патријарх Герман, пристану одмах на Савине предлоге, па га намоле, да се он сам прими тога терета. Сава се томе најпре одупре, а после на то пристане, и тако је 1221. г. био поСвеПеи за п рвог срлског архијешскот.

Кад се Сава врати у Србију, као архијепископ веича у Жичи свог брата СтеФана краљевском круном, раздели српске земље на 12 епархија, па постави свакој епархији епископа. Он је утврђивао народ у православној вери, поучавајући га у науци Христа Спаситеља, и старајући се, да искорени неке зле обичаје, који су се у народу затекли још од старих времена. Кад Сава сврши у Србији најглавније послове, науми походити света места. Тада је већ умрво био (1228.) његов старији брат СтеФаи , ког је Сава пред саму смрт закалуђерио био, и на краљевском престолу био је његов син Радослав, ког је Сава венчао краљевском круном. Сава седне у Далмацији на брод, сретно иреплови море, и дође у Јерусалим, походи света места, па се новрати у Србију. У своме повратку сврне Сава у Никеју, де тада владаше цар Јован Ватац, који га одлично дочека. Дошав у Србију ностара се Сава, да помири зава^ене синовце Радослава И Владислава; првога усаветује, да се покалуђери, а остави престо свом мла!јем брату Владиславу (123,..), ког Сава такоЈје венча на краљевски иресто, оженивши га кћером бугарског цара Асена. Сава видевши, да је у Србији повраћен мир, и да је утвр1;ена православна вера, науми оставити се архијенископске власти, посетити света места, и остало проживети као пустињик. Он постави место себе за српскога архијепископа смернога Арсенија, седне у Дукљи на брод, и оде у света места, де се забави дуже време, па се носле врати. Желећи посетити бугарског цара Асепа, до1)е у Трново, де га врло лепо дочекају, и ту Сава на Богојавлење одслужи свету службу, на неколико дана за тим разболи се, и умре 1237. 14. јануара. Саву је признала света црква за божијег угодника, а српски народ за свог учитеља и просветитеља. Он је основао српску јерархију, подигао у српским земљама епископске столице, утврдио у народу православну веру, искоренио зле народне обичаје, и својим трудом учио и просвећавао себи поверено стадо. Св. Сава је достојни и велики син свога великог оца Немање. Тело св. Саве било је свечано сахрањено у граду Трнову, одкуд га краљ Владислав даде пренетиуманастир Милешево (1238.), де је лежало до 1595. Те пак године свирепи Синан-паша узео је свето тело светитеља Саве из манастира, и сиалио га на Врачару пред Веоградом.

Краљ Радослав. 1228—1234. Свети СтеФан првовенчани краљ имао је четири снна: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава, Последњи се угледа на свога стрица св. Саву, остави се светске славе, покалуђери се, па доцније постане • српски архијенископ, и назове се Сава II.