Глас народа

више има, тим снажнијаје храна, отуда су вариваиј жита најснажнија храна, 2 и 3 и 10 и 20 путаснажније од све друге. Вариво надмашује у томе и месо, јер ово има гушљика тек 15 до 20%» само је сир снажнији, има нреко 30% гушљикаве хране. У житу је највише гушљика у љусци, мекињи, отуда је кувано ил у води натоплено жито далеко снажнијахрана него брашно и хлеб, у којем се сејањем те одлучавањем мекиње, па додавањем квасца исоли гомила снаге житу убије тако, да шака кувана жита, шенице, ражи ил кукуруза, боље засити и оснажи, него три пута онолико брашна и нет пута онолико хлеба од њега. Сав тај гушљик што га требају усеви и расади, не ваде га из ваздуха, него само из земље, ваздушни гушљик остаје не дирнут; а из земље вадегаиз оне обе сноје његове с водоником и кисеоником. Спојен гушљик с водоником, тоЈе онапознатаврло загушљива и љутога задаха маја, којом оно задишу коњушнице и којом оно љуто кољу нос и очи неки изоди. Одо те маје прави се нишадор, она поината лековита со, па отуда и тој мај и име нишадорина Та маја развија се на сваком 1?У (5рету, где шта труне, што има у себи гушљика; особито животињски изметина и лешина, а највише из мокраће. Па са те је маје животињско ђубре особито пиштавина најснажније гнојиво земљи, управо гнојиво онимусевима и расадима, што се натој земљи сеју и расађају. Та маја је највреднија сгвар у ђубрету. 0д ње жита и сви други усеви и расади најбрже храсте и најснажнија буду, те по томе вешти ратари и ценеЈубре и чине све могуБно, да њу у |>убрету што већма могу сачувају да не одветри, јер без ње остане ђубре јалово, празно, то је ђубрету душа и снага. Гомилу те маје с мокраћом као и оне, што се развије с ђубрета и лешине упија земља у се, особито она у земљи вода, а остало разиђе се по ваздуху; па оно што вода у земљи упи^е у се, служи одмах биљу за храну; корен од биља одмах сиса и храни се, и храсте; а остало одо те маје, што у земљуоде, ако је земља добро узорана, што ситније смрвљена и крта, те ако има много ваздуха управо кисеоника у себи, споји се с кисеоником и буде Гушљикова киселина, која нигде само за се нестоји, него се одмах споји са различитом врстом земље, и изађу различите врсте салитре, па као такове, по гато су водом растворљиве, служе биљу за храну. Еад дакле сав гушљик, што га расади и усеви требају само добију од онога ^убрета и гноја, што снде у земљи трухне, то се потоме може знати и израчунати, колико тог гноја треба која земља, да може сваке године у онолико стотина ока жита ил варива по јутру у ономе зрну по 10 до 14 ил 25 до 30% гушљика одати.

Ам и оно нишадорине и гушљикове киселине, што се са оних неброј мшшона непрестано на земљи трухљеБе лешине по ваздуху разлеЕе, те којеби, кад би се нагомилало могло све људе и животињу загупгати, и оно све доле дође кишом, која их сваком капљом у ваздуху у се пије и биљу сноси, а ваздух очисти, тим боље што дуже траје. Нишадорине и гушљикове киселине начини сепо нешто и у ваздуху приликом олујине и грмљавине; па и то киша доле свали, храну биљу, отуда су кише иза грмљавине далеко благодетније биљу, него оне без грмљавине и олујине; па колико аи је благодетна она уредба у природи, да одих киша баш највише онда и има, кад се жита у зрна замећу тегушљика највише требају. Тако прелази гушлик из земље у биља, њих хранеЕи, а из биља у животињу, ову снажеБи, изживотиње изметинама и лешином опет у земљу и у ваздух, да отуда дође опет за храну биљу п животињи, тако се обрће и та стихија од порекда. Еисеоник, водоник, угљнк и гушљик, то су четир поглавита творива биља и животиње. Ове четир стихије различито међу собом спојене и иоређене исчињавају сву различност биља и животиње, ичине сва градива њихова; различита брашна, шебере, киселине, уља, смоле и жицу иихову, као и беланчевну, лепак ил жичину и сирину. Ова градива деле се на две врсте: једиа немају гушљика, него су саста/Јљена само од кисеоника водоника и угљика, тако су оних шест првих; а друга су састављена од све четир стихије, дакле и од гушљика, тако су ова три последња. Ове четир стихије у биљу и животињи кажу се и згориве, ил струхљиве, те горењем ил трухнуЕемрази^у се у ваздуху, и не остане од њих на горишту ни у гробу ни трага; отуда се кажу и ваздушне, за разлику од оних других стихија, што на гаришту и гробу преостану као пепео, тв по томе се ова друга зове земљана, не згарива, не струхљива творива од биља и животиње. (Продужиће се.)

НАШМ ПРИЈАТЕЉИ И Д0БР0ТВ0РИ. Човек још врло слабо познаје природу. Он по некад сасвим хладно и без икакБог заузимања пролази покрај шума и планика,без да знаде шта се све у њима збива а у — његову корист. Јер колико Је по планинама и гаумама крилатих и некрилатих, малих и великих створова, што дању ноћу неуморно делају и послују у корист човека и његовог иметка, сасвим ј тишини, нерачунајуЕи на благодарност од стране оних, ва које се ти силни посленици уморавају; знајуБи зар да им се неће дати никаква хвала, или др-