Глас народа

и за друге још пријатеље и добротворе целога човечанства. И још на послетку еоји граранин буде читао и учио историју, тај не ће „престати — као што веди Доситије — желити оно, што сви слободни благоуправљајеми народи траже, љубе и почитуЈу; то јест науку и просвештеније ума." С л о в е н и. II. Показавши шта је историја, реЕи Бемо неколико речи сад о Словенима. Словенска је породица грана индо-европскога племена. Српски је пак језик грана словенске породице. Ту породицу састављају: Стари Словени, Словенци, Бугари, Срби и Хрвати, Малс-Руси, Велико-Руси, Словаци, Чеси, Пољаци, Горњо-Лужичани, Доњо-Лужичани, ЉутиБи и БодриЕи. Од ове словенске породице изумрли су Стари Словени. Њих више нема, али њихов језикживијоши данасугрчкословенској цркви. Осим Старих Словена изумрли су и Љутићи и БодриЕи. ЉутиЕи су живели северно од Лужичана изме^У Одре, источнога мора и Лабе, а БодриБи живели су западно од Љутића чак и у Хановеранској. Први који је нешто написао о тим Словенима звао се Христијан Хенинг свећеник у Бустрову око г. 1690. Он пише о тим Словенима што су живели у Хановеранској, овако! „Данас у Хановеранској говоре словенски још неколико старих људи и то кријући се, јер пред омладинои својом несмеју говорити словенски него немачки иначе би им се подсмевала. Та омладина Словенска тако се гадилаод својега матерњег језика, да га није могла слушати кад други говоре, а камо ли да га они сами говоре." Наша пословица вели: На млађима свет остаје. Еаква им је омладина била, онако су и прошли. Године 1751 последњипут се служила служба Божија на словенском језику у Вустрову. Језик словенски могао си чути и у другој половини осамнаестога века; али почем су званичници радили неуморно да се словенски језик са свим искорени, то је он до данас сасвим изумрво у споменутим крајевима немачким. Така иста судба чека и оне Хрвате. који се населише по мошоњској, шопроњској, жељезној и пожунској жупанији. Ти Хрвати окружени Немцима и Маџарима, тешко да ће своју народност сачувати. Фран Еурелац у својој књизи која се зове: „Јачке или народне пјесме" вели за те Хрвате овако: „Та вишји су, љепши су, богатиЈи су него Њемци и МаЈари. Узми на ум, кдје се настанили: по дивному пољу града жељезника, на плодних те с тога гласовитих обалах воде Пинке, око житнога Мошоњаивиновитога Еисека, а к тому добри сј 'емењаци корена Хрватскога, пак те чудо минуло. Вси су осим оно неколико сел, што их зову Влахија, те који, без икакве сумње, племеном су Срби". Еаква судба чека овеХр-

вате и како се осећају у тој својој новој домовини, види се из ове њихове песме, ко.ја гласи овако: Чрна земља неорана, Од всих људи запушКене, Мајка моја закоиана, Злој маКехи в руке дане. Из ке не Ее никдар прнјти, '3 дуга пам је круха'зпекла, Да Ву првље ја умрити. С гнојницом га замисида, Моје мајке сдадка уста С песком намга'е засолида, Б чрној земљи замукнула; А на диму задимила. Моје мајке миде очи С прњицум нас заодила, В чрној земљи позажмале; '3 чрипцанам је јист давала, Моје мајке чрни власи С трњем стељу настирала, В чрној земљн растрешени; Еопривами покрнвала. Моје мајке дипо дице Отвори се чрна земља, Чрном земљом запљускано; Спроговори мати наша, Моје мајке драго тело Тер помилуј дитцу своју. В чрној земљи поваљено ; Липе моје сиротице, Моје мајке танке руке Еот ва вртлаци рожице! В чрној земљи преклопљене; Милом' богу се молите , Моје мајке беде ноге Ту невољу подносите, В чрној земљи положене. Док вас божја милост најде, Отвори се чрна земља, Божје сунце вас обаЈде: Спроговори мати наша, Зато божје сунце свити, Тер погледај житка наша, Да сиротице укрипи. Како смо ми сиротице Ј. Ж.

УСТАВ Ћ УСТАНОВЕ У УГАРСКОЈ III. У уставној држави влада је за сваки свој чин или рад одговорна сабору. Истина да је извршујућа власт усредсређена у владаочевом лицу и дапотоме све што влада чини, може то да чини само кад владалац саизволи, те ту сваку важнију ствар изнесе прво преда њ, даље и сам владалац може да заповеди својој влади да изда ову или ону наредбу, да орако или онако расположи у некој ствари — али сваку наредбу потписује својим именом онај члан владе, коме ствар спада у струку или као што то бива у важнијим стварима потпише је и сам владалац, али ваља да Је потпише и дотични члан владеили ваља да је потпишу или као што се каже премапотпишу сви чланови владе. Ако наредба није овако потписана не вреди јер није уставна. Из овога ниче у уставним монархијама она врло важна околност, да се владалац не сме никаданизашто узети на одговор, али се сме и може повући на одговор његова влада. Владалац Је узвишен изнад сваке одговорности, његово име не увлачи се тога ради ни у какву страначку распру, свак поштујеузвишениму положај и лице његово. Али се може искати да одговара влада, која је владаоцу предложила данешто учини и која је потписала своје име да се та ствар изведе. Уставни представнички сабор има мимо то што доноси законе још и то важно право, да може у свако доба и за сваку ствар упитати владу зашто Ј 'е неку ствар тако учинила, или зашто је пропустила да у некој ствари учини оно штојенужно? Топраво питање владе зове се саборским језиком интерпе-