Глас народа

8б

овога. Док су једном Граси бшш у школи, посети Еорнелију једна богата Римљанка, што уживаше у накиту и раскошу, па јој се хвасташе са својим благом и силним адиђаром. Корнелија је све мирно слушала. А кад зачу, да јој синови до^оше из школе, доведе их пред ону хвалисаву Римљанку и рече јој „Ево, то је моје благо." Старији син Тиберије беше тишији, блага срца и умиљат — на матер. Каји беше девет година млари од Тиберије; што се тиче даровитости, ту су обојица били једнаки, само што у Кајане беше оне осетљиве нежности; али је ипак своју матер неисказано љубио, а то је посведочио тиме што једном на њезину молбу није хтео да преда осветљивости узрујаног народа неког противника свога убијеног брата. А и свога брата Тиберије волео је од срца. Много је држао на част своје породице. Када му је неко увредиом атер, повикао је: »1 ти се усурујеш да грдиш Корнелију, која је родила Тиберија?" Кајо је био најжешћи говорник у Риму. Био је наго и жесток; говорио је тако страсно, да га је скоро глас издао. Као што рекосмо још одма у почетку, Грахи су се били подухватили, да помогну сиромашном народу тиме што би се посед имава изједначио. То је био тако звани „Грахов преврат," што беше наперенпротив богаташа и великих поседника. Ту је мисао покренуо старији грах, ТибериЈе, подстакнут частољубљем своје матере Корнелц/е с тога је и био љубимац, полубог сиротиње коју је он својим ватреним говорима подстицао. Да наведемо примера радиједан одломак из таковог једног говора. Он рече измеру осталога: „И дивља зверад по Италији имају своје пећине и своја лежаја, на којима почивају, а мужеви, који су се на живот и смрт борили за господство Италије, ти немају ништа да уживају, осим ваздуха и светлости, јер им се то не може отети. Без кућеи кућишта потуцају се они са женоми децом однемила до недрага. Та то је поруга, када их вође убоЈупозивају, да се боре за домаће боговеи градове својих отаца, јертешко да има и једног јединог међуњима У ког би било гроба где су му његови сарањени, или кућевног олтара. Они пашу мач и гину на бојном пољу само зато, да другима стеку блага и раскошног уживања. Они су покорили цео свет и називају се његовим господаром, а овамо нигрудва земље није њихова..." Али грабљивост и поквареност у богаташа беше велика, они народ обмањиваху и завараваху, иТиберије паде као жртва са три стотине својих присталица. Исту мисао прихватио је после десет година његов млари брат Кајо, али је и своју мисао крвљу запечатио. И тако тек што им се мушка снага поче развијати, погибоше ова два даровита идична сина, цвет римске образованости и врлине. А Корнелија? Она је постигла што је од својих синова желила. А

народ, одушевљен за своје добротворе, тек после, када већ касно бвше, изразио је своју захвалност тиме, што је подигао споменик Корнелији, урезав на ПОСТОЉу речи: „Корнелија, мати Граха." * * *

БЕЛЕШКЕ 0 СБАЧЕМУ. 24. Против мраза у виноградма. Сунце развиЈа топлоту и загрева њоме дању онај део земље, који му је обрнут. Ноћу пак губи земља један део те топлоте те је враћа натраг ваздуху. С тога је ноћу хладно а особито у зору. Када зима прелази у пролеће може то враћање или гублење топлоте да буде опасно клици и пупољку рашћа, и газде се боје касних пролетних мразева. Тај је страх само онда основан, кадајеноћ ведра и тиха. Јер у такој ноћи ништа не смета да земља враћа своју топлоту, ништа је не пречи да се брзо охлади. Зато су у тим ноћима чести мразеви. Али ако се облаци натуште над земљом или ако дуну ветрови то прече испаравању топлоте земље. Облаци сутада као покривач а ветар креће ваздух те тиме већ развија топлоту а одржава и ону топлоту штојеземља издаје над земљом. Облак је од паре. Ту исту услугу може да нам учини и облак од дима јер и он пречи да се топлота диже у вис. Зато је то врдо паметно што неки виноградари каде своје винограде с пролећа кад су ведре ноћи, палећи ђубре и влажну сламуте се дим повија по чокоћу и увије цео виноград као у неку маглу. Неки мисле дд се отуд загреје виноград те неће озепсти, али то је погрешно, јер се виноград не загрева том ватром, него дим пречи да не одмичв она топлота што је земља ноћу издаје из себе. Неки Француз Базил измислио је неки нови начин да с пролећа мраза ради кади своје виногроде. Повинограду од 35 ланаца пометао је он 1400 плехани лонаца по 7 хвати у квадрату. У сваки од тих лонаца метнуо је 7 а Фунте из катрана оцеЈјеног нечистог петродеја. Овај петролеј гори брзо и дими се ужасно. То горење траје само 20 минута али дим стоји 1 у 2 сахата. Ово се ради кад је тихо време, али кад би то радиле све газде винограда, оно би ветрић раздувљивао тај дим те би се један другим користио. То се тако пали док не прере опасност мраза. Дента тога петролеја стаие 5 $ор. те један пламен дође на 4 новч. а тај облак од дима стоји 1 ф . 60 нов. по јутру. Па узмимо да би морали триред палити једне ноћи, па ипак је још јеФтино према грдној штети од мраза. 25. Петролеј као лек. Бива често да се живинче наједе детелине те се надује као буре. У томслучају ваља мудати пуну кашику којомсеједе— петролеја па ће му то бити лек. 26. Крметина према храни. Енглез Бивер који се посветио сввњологији т. ј. изучавању како се свиње гоје, вели: Најтеже је крмеће месо ако се крме храни млеком, за млеком је најбоље месо, асо се крме храни кукурузом, јечмом, зобљу или грахом. Од кром-