Глас народа

112

говор његов нксу ио Јелкином схватању „пасовале за горља места". Бадава, човек је у свему нешто застарио, његов цииидуЕ у мањим стварима сматрала је она за излишан. његову бојазан да је кућевни трошак врло велики приписивала је она томе, гато човек не зна шта се све „шикује", него узима сваку ствар са трговачког гледишта. Она је морала водити свуда и за њега реч, јер је он често повео тако „Фад" разговор, да му се она бојала, да Бе то други уписати њојзи у грех. Било је тренутака кад се Јелка доиста трудила да позна у своме мужу којуврлину али заман јој труд. Када га је скроз и скроз упозналаи проучила.увидила је даје онувек један те један, какавједанас таки јеисутра, онајемислила да јој се ваља научити нањегову нзрав алиније ни самаприметила дајој је муж њезин постајао издана у дана све то обичнији. На послетку сматрала га је као неки изчитани роман. II богато намештени стан бивао јој је из дана све то обичнији — када јој се иснунила жудња за сопственим „екипажом", возала се она по чешће по вароши јер јој је домаБа осама била несносна. Али и варошка тишина јеувекједнака Јелка је оееБала да је из дана у дан све ситија уживања. (Наставиће се.)

Р А 3 Н 0. Гвоздени путови и телеграФи на земљи. На крају прошле 1871. год. бпио је гвоздепп путова п телеграФа-. У сједпљ. државаиа у Аиерпдп 11,584, миља. гвоз. пута п 32.714 мвље телеграва. У ЕлглесЕој 3,285, мпља г. пута, п 20,741 мпља телеграФа. У Немачкој 2,669, миља г. пута, п 14,574 мпља телеграфа. У Франдуској 2,228, мпља г. пута н 15,603, миља тедеграФа. У Русијп 1,398 млља г. пута п 5,501 миља телеграфа. У Аустро-угарској 1,372, миљаг. путаи 11,144миљателеграФа. У Нндији Енглеској 1,060 мпља г. пута, 3,036 мпља телеграФа. У Талпјанској 791 мпља г. пута, и 6,562 миља телеграФа. У Шпањолско.ј 733 миље г. пута п 3.455 миља телеграфа. У Енглеској Америцп 581, миља г. путап2991 миљ.телегр. У Белгијп 420 млља г. пута и 1803 мпља телеграФа. У Шведској 246 миље г. пуга п 1,956 миље телеграФа. У Аустралији 227 миља г. нута 2,800 миља телеграфа. У Нидерланду 220 миља г. пута и 1,360 миља телеграФа. У Швајцарској 184 миље г. пута 1490 миља телеграФа. У Мпспру (Егишгу) 155 миљаг. иутаи 1677 миљ. телеграфа. У Бразилији 109 мпља г. пута и 38 миља телеграФа. У Румунији 106 миља г. нута и 589 миља телеграФа. А Португалској 106 миља г. пута о 781 миља телеграФа. У Данској 90 миља г. пута п 710 миља телеграФа. У Норвешкој 50 миља г. пута и 950 миља телегра®а. У Турској 40 миља г. пута и 5,725 миља телегра®а. У Грчкој 1 миља г. пута. Жељезнице у Русији. Вестник и руски мир јавља, даје жељезница до Ростов владикаоца свршена, и да сад више много не треба, па да се веже персијским уливом и турисом, и тим ће Европа нај краћим и најприступачнијим путем везана бити са Индпјом, које Ее недогледиме промене у континенту евронсеом у погледу трговиие за собом повуЕи.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. На Цетињу Ее на место листа „Црногорца", коме су владе аустријска, Мађарска иТурска забраниле улазак у српске крајеве под тима владама, излазиЕе други такав лист поднасловом „Глас Црногораца". Уредник Ее му бити Сима ПоповиЕ. У Београду. се ово дана склопнло ново министарство. Енез је позвао РистпЕа, да он узме као први мпнистар, па да сам изабере све остале министре, а кнез ће их после само потврдити И тако ЈованРистиЕ садје председник министарства на место Блазнавца, а уједно је и миннстар спољних послова, што је и до сада био. Ако имају остале државе што са Србијом и Србнја са осталим државама, онда све то иде преко министра спољних послова. Панта ЈовановиЕ је министар Финанције. који се брине и води рачун о свима нриходима п расходпма у држави; Туцаковићје министар унутрашњих послсва, којп се брине о уреЈјењу државе пз нутра; Милојко Лешјанин је ратни министар, који води бригу о свему ономе, што је потребно за војску; Рапко АлимпиК је мипистар грађевине који води бригу о оджавним зградама и друмовима; Стојан НоваковиЕ је министар просвете, који се стара зашколе, цркве и друге просветне заводе; аМаркоЛазаревиЕ министар правде, који води бригу о судовима у земљи. У Бечу је 31. марта пред поноЕи умро стари буковински владпка, а скорашни наименовани митрополпт за Буковпну и Далмацију, ЕвЈјенпје Хакман у својој 78, години. Боловао је само девет дана. Тедо му је опојано у православној цркви у Бечу, а посде однесено у Буковину, у Черновицу, где је он седео, да се тамо сахрани. Бечке немачке новине хваде сад особито старога хакмана, а то је са свпм наравно, јер је онувек дувао у један рог с њима, кад је год шта требадо урадити против наше браће Чеха, Сдовенца и Срба у Далмацији. Тако је и сад само дошао у Беч, да говорн у Сабору за немачки предлог, да се преиначи изборни ред за сабор, жако Ее Немци на сабору у Бечу бити увек у веЕинп. У томе га, и с.мт^ .чатрЈ.ст У Среду после подне био је адлатуе кр. комесара, Ћ ок а ПоповиЕ у „Српској Матпци"ираспитиваоје даму серазјасни, заштосунекипитомци Текелијни изгубилн штинендије, за што се неки уче у Бету анеки у Грацу, далису благајиици матзг чиии положили кауцију, имајуди пнтомци кавих правила и т. д. Шта Ее они из тога да изведу Бог Ее их зиати.

ЕЊИЖЕВНА ВЕСТ. ОШДДИНСКИ КДЛЕН4ДР за 1873 годину изишао је из штампе, и може се у нас по 50 н. набавити. Ко узме 10 примерака добија један комад на дар. Поштарину код најмаае 10 комада плаЕамо ми. Календар се шаље с платом у наточ (рег Масћпаћте). У комисију не да.јемо никоме ову књигу, јер је омладинска вересвја и онако грдна. Омдадински одбор се нада, с тога, што су кадендару чињене незгоде „од озгоре" да не Ее допустити, омладина да њезин годишњак у руке народа не допре, јер би тиме баш угодила жељи и тенденццји оних, који су те иезгоде и начинили. Да нцје било нренона, кадендар бијошу новембру лањске године света утдедао. Ми молимо с тога сваког пријатеља омладинске ствари, да се постара како би у своме кругу што већи број „Омлад. календара" растурио. У Панчеву, 15. марта 1873. Књижара браће Јовановића. <

власшгк „задруга за српоку народну штАмпАРИЈУ". — гРЕДпик : Стеван В. Ноновнћ. Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873