Глас народа

ГЛАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

. ,,Глас народа" излази сваке недеље на табаву. — Цена жу је на годину 3 «ор., на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 »ор. аустр. вредн. — Дониси се лшљу уредништву а претплата и огдаси админк страцији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиКа за жиг сваки пут.

БРОЈ 19. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 13. 1АЈА 1813. ГОДИНА III.

НАША БРАћА БУГАРИ. Тишкна у унутрашњим пословима даје нам прилику обазрети се наоколо по словенскому свету. Више пути смо око обраЕали на север, те се веселили напредовању севернвх руских браИа; погледајмо данас у даљни југ, — на југословенску браћу Бугаре, који су данас у једнакој борби за народност своју, као што смо и ми остали Словени. Бугари — пребивајуЕи од Дунава до Дариграда, од Србије до Црнога мора и бројеБи около шест милијуна, — јесу смешани народ. У старој грчкој Мезији населише се око 5'и 6 века после Христа Словени. У исто доба удари на њих војачки чудски народ од Урала—под именом Бугари, подврже Словене, но наскоро затим душевно од њих подвржен бјеше, јер изгуби свој чудски језик, те се даде од надвладаних Словена пословенити. Године 678 установљена самостална бугарска држава бјеше словенска држава. Тако смешаному народу бјаше властанвојачки дух с'једне стране, с' друге пако наклоњен к' изображењу. МеЈу тим док су Бугари били дуготрајне бојеве с' Грцима за првенство на балканскому отоку—цвала је туде словенска књижевност, особито кадно примише православну хришБанску вјеру. Но страшна година 1389Турци на Еосову—упропастише српку царевину, па и бугарску.Еао год што западни Словени под њемачко -Феудално тиранство — подпадоше, те душевно толико стотина година спаваше, докле их неузбуди дух новога.доба и то победоноснаидеја „народности" — жсто тако туде Бугари загрезнуше у дуготрајну тишину — у робство турско—којега се сада отрести спремају, али га се још отресли несу. — Но када и неби било за тај народ довољно несреће, што је пао под државно господство суровога и у Европу дошавшега Турчина, ипак туде његов бивши суродник и нредтурски народни душманин Грк, знараше Бугаре у своје душевно, релиђијозно робство уковати. Придобише их подпуном у своје руке грчки попови, такозвани Фанаријоти. („Фанарвјот " добише имеод цариградскога предгра^а „Фанаријон" —гдисусТур-

цима грчке аристоктатичне породице живеле, те породице знадоше вишје духовенске службе особито патријархат на себе привући). Еао што бјеху Фанаријоти усвему улизице и себичњаци, тако особито знадоше сву духовенску власт над Бугарима придобити. Грчки калу $ери носише пред Бугарима свети крст, но само за то, да Бугаре деру; — Грци су постављали Бугарима владике, који јих неучише хришћанској вјери, већ се тако само од народа мастише. Свима тима бјеше прво браћи словенски језикиз бугарских цркава изтиснути, те грчки језик увести. Себични Фанаријотски попови спалише словенске књиге и све што је само дихало у духу на народну културу. То се зни, дл су то чинили у име вјере, као што су туде бугарске домородце, — који се нехтедоше Фанаријотима поповима у свим стварима покорити и угибати турским властииа као уходе и држави опаке људе потајно оцрњивали, те их тако уазијатске бутурнице одправљали, гди су као народии мученици погинули, на пример браћа МиладиновиНи из Охрида. Напокон додија то Бугарима. Године 1860 устаде народ, потеже куку и мотику, те збаци ненародне Фанаријотеке владике и попове и изјави да неЕе више ниједног и никаквога владику, доли „народно бугарскога," тер дасе лучи, цепа, одгрчкога патријарха. Дуго су се пога^ања и саветовања плела, лукави лисичари обећаше све Бугарима, но ови се недадоше пометн, преварити, видећи да је народна и слободна црква први услов, те више пути зачетак политичне народне самосталности. Еад је цариградски патријарх видео, да му нестаје „пљена" меру Бугарима — сазове свој синод те прокуне сав бугарски народ и бугарске народне владике. — Но за то пако разумни Бугари ништа немарише. Еао год што је тај глас свзког Словенина развеселио, ипак има туде ту невеселу страну, што се Грци уопће са Фанаријотима слагаше, те што се дакле цепају два народа, која би могла а и морала „сједињена„ бити — проти Турчину. — Ту позицију претресују поједини српски листови, аи руски журнали (види Современија Извјестија број 334 год лањске године 1872Ј туде право говоре, велећи, да мора