Глас народа

175

— Ад које су виле у људе — рећиће једна од бодоноша — те су се тако скупили око појке. Да неБе опет кога на робију. — Е да боме да, незнам кога би сада. Него иде визитација, — па чујем да ће и Милу Лепојевог у катане — дода друга намигнув на своју кону. — Ирегризла ти језик Вог да — осу се трећа Мида ти је оку. Вре чувај ти да не букне твој дрљави Васа. — Е виш друге, ова би одмах у косе. Чула се Милина хвала чак до цара, па хоће да га и он види. — Вре далеко му лепа кућа. Има у селу доста лола, није још ред на Милу. Ман'те девојке тог дивана, нег јесте чуле да је кицош Мата нагазио ономад на сугреб, памује Јока циганка синоћ гасила угљевље. — рећиће једна нова млада. — Да на сугреб! — подсмехну се друга — бре кажу да му се познају виле по леЈјима. Јоцков 5ура се не шали. Хоће Мата да баје око вајата, о Бог да прости, да су га бар уцмекали, доста је већ његовога. Сад се часом начинише две партаје меТју младама и девојкама. Девојке бране Мату, младе га куде. — Та вил' у н>ега, окан' те га се. Није нам од срца отпао — рећиће једна црномањаста мома. Него јесте чуле, да ће сутра ћира из Пачира свирати у великом бирцузу? Није да га свира него све ввзе! — Еакав ћира! — викнушедруге углас — нема ти нашега Јаше у сто седам села. Еад он надува своје јаре — није нег' баш говори. — Ајде видићемо сутра у колу — рекоше девојке а подигоше пуне котлове с обрамицама. .— Ајде да се то иде. Ено је већ нагла марва из споља а и људи су се упутили кући. Стари појка ушао је у кућу. — Лаку ноћ — лаку ноћ! дођ <те вечерас на игриште! хорило се међу девојкама. Свака сеупутила својим шором кући. Како која стигне до гомиле људи, што су ишли од попе, стане да им непрере пута, назове имдобар вече а људи завире у котлове и кад виде да су пуни веле: пуна намје срећа. — Тихо се спушт&вече. У сваком шору диже се прапшна. Деца трче тамоамо па дижу прах, марва иде и с ноља па муче. Еода за коли, журе се и салашани дома, да се одморе за сутрашње јутрење. Полетаруше мету авлије, чисте испред куће. Димњаци се диме мал те не у свакој кући. По многим авлијама поседала чељад око велике земљане чиније, па присмаче вечеру. Лепоје то летње вече. На плавом небу пале се вечерња кандила. Ено се већ и мееец надвирује над село, ко да би да промотри је ли све на миру ? У попиној кући баш су сада вечерали. Нема ти ту велика друштва. Поп Гавра је повисок сувоњав човек, кесерасте браде. Већ је јако просед. Поша је

омалена жена, али је гојазна. Очи јој жмире а врат јој је утонуо у рамена. Добра је газдарица, чиста и уредна. мало је оштра и на делу и на речи. У доњем челу од астала седи девојка кћи им. Цело село зове је „Фрајла" Јулом. Висока је и сувоњаванаоца. Није ружна али не може се рећи ни да је лепа. Рекао би да је мало дрљава ал кад боље погледиш, опазићеш да чкиљи. Мати вели да јој то добро стоји, Неки мисде да гледи у три буџака. Фрајла Јула је већ прилично у годинама. Еолико је не питајте, ако нећете да се не замерите поши, јер Јула ]е њојзи и мезимица и поличарка. Старије две кћери давно су удате, најстарија је у Ванату а средна је у Срему. — Иди снаго моја па намести у соби — рећиће поша са значајним погледом на свога мужа. Подпали и кандило, имам ти с оцем нека разговора. Јула уЈе усобу. — Шта сн урадио човече ? Јеси ли осигурао? — Небрини се жено. Људма је ко мало чудноодкуд је нагињем на страну тога дерана из света ал моји су људи, учиниће менв за љубав.— Та гледај за Вога човече. Оста нам дете на врату Брига мије да не плете седе. Ја би ко бида волела да је богослов. — Е онаЈ Вогослов што компетира, тај Је прстеновао поп Пајину кћер. Ономад ми баш пише сам поп Паја да се заузмем за њега. Добро те мн јеписао, још би налетио. — Нек иде у штрангу. Ено му поп Паје, он је с протом и онако добар, на нек иште гдегод штацију. Та сад бар треба учитеља, кад већ попове укидају. А је си ли цигуран да Дамјан неће кварити? Ви нешто нисте у љубави. Лепо сам ти говорила, окаЈ' се, доћевреме кад ћемо га требати. — За Дамјана ми није бриге. Он ће препаранда. Неће он нн да чује за оног старог. Еазује ми и мајстор ћира, да је Дамјан ономад рекао људма у његовој ковачници, да бирају млада човека,који јесвршио као што ваља. А да се окане оне суклате Проке, ма да је наше дете. — Па како људи? — Та знаш куд Дамјан нагне, да ће по села за њиме. Само ми грк Марко нешто врда. Би ће, даједао већ реч ономе лоли. Знаш кад смога пре тригодине протеривали, да га Је он највише бранио. — А како би било да му кажеш, да смо наумилн, ако буде суђено да призетимо тог новог учитеља. — Е није нег још нешто. Ти каква си, ти би веЕ добовала по целом селу. Још нисмо ни видли човека, још није ни изабран. Чекај мало доћи ће то само од себе. — А како би било да подиђеш грк Марку баш с те стране. Та и његова је ћерка на удају. — Ено га на! Све којешта од тебе жено. Тај нови, треба да зна да сам га ја изабрао, ако хо-