Глас народа

200

али све тишнје. Еад дође до глаеања, ко је за рипиде и Филарете иде десно, ко није иде лево — на левој страни два човека више! Грк Марко, мајстор Моја, тутор Васа згледаше се па — занемише. Хрђав знак. Пређе се на избор учитеља. Мајстор Моја ларма шта да се читају молбенице хад ми имамо хвала Богу нашег сина, нашег Проку. Ил њега ил никога. Грк Марко је зловољан, заузима се и не заузима се, прошло гласање смрсидо му је мало рачуне, без воље је, види му се на лицу. Дамјан, мајстор Лира и поп Гавра говоре засвршеног препаранда БожиБа, као за најспособнијега. Газда Мија виче ко бесомучан за Проку Ако га не узму, он Ее тужити општину чак до пара. Ди је то још било да ми довлачимо битанге из света код наше рођене деце. Ко неЕе Проку, тај напоље из општнне! — У мал што није што опсовао и новим касапима! Једва га стишају. Једни ово једни оно. Грк Марко мигну на тутора Васу ова1 на Моју а Моја на своју страну а школа загрми: Живио Прока! НеЕемо. неВемо Проку, он је под Фалишагом грмило ]е са друге стране. И овамо и онамо. Ко слуша са сокака мисли да су се покикали. Једва у неко доба почеше се делити на десно и лево. Опет лева страна и то БожиЕева одржа победу али само са } е д н и м гласом! Грк Марко рикну као рањеи лав: Ао Дамјане и кнеже одшалиЕу вам шалу! Поп Гаври као да је свануло, пред очима му се отворише изгледи за Јулу. ВеЕ је било пред вече кад су се људи разилазили у жестоком разговору ИЗ општине. (Наставиће се.) Р А 3 Н 0. Са изложбе. У јужној галерији маџарског одељења на лази се највеЕи део изложбених предмета, што спадају е шестој групи. У сред галерлје стоји полица са доиста дивном робом чизмарске вештине у кројеву, што свакоме упада у очи. Пзлагач је томе г. Јосиф КристиЂ. Фабричар чизмарске робе у Вуковару. Његов општекористни проналазак састоји се у том, да се из какве творине и коже много вигае комадаизреже. него је то по дојакошвим методама икад био слупа.ј. Тако лзреже он из једнога риоа обичнога бринела (јака материја за женске дипеле) — 77 центиметара у дужину, а 67 центиметара у ширшгу — 8 пари женских комотних ципела итооднр.б—9 све по два пара, док се до сада одатле могло изрезати највише 5—6 пари. На једној телеВој кожи средње величине пробуши г. КристиК на разним местима 100 дугуљастих рупа, па одатле између аих илак скроји 6 нари високих мушких ципела. Оба та покушаја у вројеау изложена су. — Као треВи изложак КристиЕев стоји мера, једнака за све обуНаре и оне што праве калупе. Та се иера зове пезиметар. До јако биЈаху нумере за обуЕу у свакој Земљи друтачије, те се једне од других знатноразликоваху. Сад

.тим пезиметром треба да се уведе равнообразност у том погледу. — Даље је изложијо г. Кристићновуконструкцију подковица, што је он пронашао. Том врстом потковица било би укинуто свако клизање коња наледуи ас®алту, јер предњи нокти препречују кдизање у напред. а стражњи на страну. — Плетене мушке ципеле од лаковане коже, врло лаке и угодне, — и то је једна грана Кристићеве Фабрикације. Једанизвецбан радник може преко дан 12 пари такових ципела зготовити . За етнорафску изложбу дао је г. КристиЕ неку чутуру, којој има више од 50 година. Она је од некаквога особитог дрвета, а по облику прави уникум. Г. Ј. КристиЕ, кога ми лично позна.јемо, и који је у својој струци тако многостран, свршио је гимназију, затим је био 2 месеца шегрт, 8'/а калФа, а коицем године, еле за 12месеца, би мајстором. Од то доба посвеЕује он сву своју снагу веома ре* ностно свом занату, који он непрестанце тежи даусаврши— и ето до ког је степена веЕ дотеро. (Усеви по Срему, колера; камате.) Стање усева по Срему врло је тешко означитп, јер су врло неједнаки. За раж веле. да је у цвету озебла. Мишеви доста квара чпне. На неки местп, као по нашим Јарковцима овладала је слана дивља зоб, да су свуда принуЕени. који на својим њивама јечма и зоби посејанимају, у сено покосити. Народ по Срему врло се тешко храни. Прошасте године због слаби доходатка усљед неродице, беше прииућен продавати марву а богме и земљу, само да набави себи насушна хлеба. Лебац се једе кукурузии и с нетршвењем очекује се нови јечам да се меље. При лошем хлебу, а нуз то .једуТш много рибу, које има довољно, није никакво чудо, што се колера у Срему, а особито у Сланкамену појавила. Пензионовани овдашњи лечник господин Вулпе, позван је далекарском помоЕу страдајуЕемнароду помогне. Управа народни Фондова јавља свим својпм дужницим да диже камату од 6% на 7%. Тако исто и управа овдашње гимназије камату подиасе на ... Виногради прецветавају, и врло средњу бербу обеЋавају. Таденеснаге нема доста, усљед чега је инадница до 1. ф. 16 нов. скочила ШТА БЈТВА 1ГО СВЕТУ. Румунски митрополит Евгеније Шагуна умро је ових дана. У њему губе нашабраЕаРумуниодличног прво свештеника и великог родољуба. који је за њпх живео и умрво. Осим целокупне реорганизације коју је Шагуна с поверењем свога народа у румунској цркви извео, хтео је оп и својом смрЕу да користи своме народу, осигурав у корист народних румун. Фондова свој живот са 100,000 Фор. Слава таком првосвештенику и родољубу! У недељу на ноЕ умрла је напрасно у Лешти гђа Марија Хариш. роЈ. ПетровиЕ из Земуна. Преминула је од срчаног удара. Оставила је на „Матицу Српску" 500 Фор. Јутросје особеним паробродом поред Н. Сада пронешена у Земун. где Ее је у иородпчној костурници сахранити. Лака јој земља! И опет стиже глас како у босанској Градишци ТурциноЕу нападоше на хришЕанске станове. СреЕа што је нападај оружаном руком сузбијен. КМЖЕВНА ВЕСТ.

„ШКОЛСКЕ НАРЕДБЕ," које је високи школ. савет у Карловцима издао засвеосн. нар. ппсоле — могу се добити у засебној књизи на 35 стр. вел. осмине ценом 15 н. ком., а ко узмевише добиЕе рабат 15 до 20% Наручбине прима и тачно врши СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА у Новоме Саду.

власиик „задруга за орпскт НАРоднт штамлдријт ". — тРЕдник : Стеван В. Поповић.

Српека народна задружна штаипарија у Новоие Саду 1873.