Глас народа

202

Та, земље, где мн жнвимо у ови крајеви, такове су да бољих у евету нема; земља је ово као оно добра мати и газдарица у кући, што, ако је, као што ваља поштујеш и држиш — обасипа те сваком драгошћу и милином, и спори ти и множи сваким добром и берићетом. Рецимо, да су за пређатњих времена народ наш с једне стране гњечили, одирали и тлачили спахије и великаши, војница и погибиЈа на толико бојних поља туђе користи ради, а с друге опет слабо се ко бринуо, да му књигом и науком очи отвори, него га још у главу био и затупљивао; рецимо једном речи: да су таке прилике биле, да свет наш није могао, све да је и хтео, на боље поћи; рецимо на послетку, да су те прилике још и данас до зла-бога неповољне за народни у свом духу развитак; рецимо, да се наш старији свет не да од својих застарелих предрасуда обавестити — али при свему томе злу и пречењу, ипак је данас поље широко и отворено за свакога, ко би рад био своме роду и народу да буде на руци, да се на^е знањем и саветом на помоћи: ж и в о м речи и примером. Еад би већина, ил бар половина нашега света књигу знала — онда би, да богме, тиме много лакше било; овако пак, готово је узаман само писати, и најлепше речи низати, и најпробитачније поуке прибирати и у књизи и листови народу пружати и нудити, кад је мал-не сваки пети слеп код очију, неразбирајући се у писму. Али има у нас ипак доста и предоста згодних прилика, где се може бар предходни у томе посао, где тек отпочети, а где богме баш и вршити. Та, ако ништа друго, а оно бар наш народ радо слави и преславља. Ако не другда, ад зацело охраму црквеном и о славама манастирским гомилама к цркви долази; том приликом може разборита глава много шта рећи и паметном речју к добру упутити. Само примера ради, да напоменемо, шта би и колико би вредило народу нашем, кад би, на пример (самонапример) владике наше, архимандрити и т. д. тогруФета остали безбројни у таким приликама потрудили своје „кости комотне" па у народ сишли, те народ поучили и на боље упутили — тма пута више би народу своме, чији хлебац једу, хаснили, него што којекуда тешке путе прте и броде, снујући и преплећући народу своме замке и омче мртвоузачке!.. Ми и нехотице застранисмо мало даље. „Говорило се и говорило народу — рећи ће многи — па речи одоше у ветар!" Јесте, додаћемо ми на то: говорило се, али шта и како! Ва речма у напредних људи и народа иду дела. Лепом речи ваља гвоздена врата нехатње нашега народа отворити, а за тим одмах у народ ући и дела стварати.

Удружавање је данас душа раду, и покретачи помагач заједничком јачању и напредовању. Еад ни> шта не раде они одозгоре, онда ваља да бар они подупру и упуте народ наш, који с народом живе и мру. У сваком би нашем селу и вароши, где наш народ живи, могли пријатељи народни покренути и основати по коју задругу, према околностима, гдејекоја за што. На прилику.- задругу за гајење свилених буба, задругу за произва^ање лана на велико, задругу за кованлук у великом, задругу за еађење и подизање великих воћњака, за унапрећивање хране што летина доноси, задругу за оплемењивање стоке и сваковрсне марве, задруге за оснивање и издржавање школа ратарских и земљерадничких и т. д. А како је наш народ вреле крви, живе нарави, ваља га привикивати стрпљењу и чекању, док не види прва плода од својих задруга. Тако радећи, стаћемо на пут многоме злу и сметњи, са чега наш народ, а особито наши земљерадници ужасно ударише назад, те их, како која година, све већма потискује ту|јин, довлачећи се из бела света, и предузима им куће и огњишта, прекрасне њиве и поља равне Бачке и роднога Ваната, дивне винограде и горе богом благословене Фрушке, а за које оци наши и праоци толико реди потоцима крвцу пролише, док својим назваше. Тако ће се Србин рат|ар и уопште земљерадник и већма радовати, да дочека Петров-дан, да га привати и поткрепи летина; а неће се плашити ни назадовати, баш кад која година летином и омахне. Помози се, Србине, па ће ти и бог помоћи! —ја—

ДЕЧЖЈЕ БОЛЕСТИ. 8. Мраса (Мизегп.) Еожње се болести дечије могу махом сматрати као опасне, за то, што свака може сама собом, или посљедицама, које наступају иза кожпе болеети да скрате детету живот. За то не треба код децениједну оспу узети олако, већ и с тога, што већина ових болести прелази с болестнога детета на здравудецу и што све постају љуће и опасније, што је већа редња. Така Је болест мраса. Она је по себи безопасна, кад нападне старију децу, људе, или поједину малену децу, али кад се прометне у редњу онда постаје као и друге оспе мбра за малену децу. Њојзи су изложена сва деца, без разлике пола и старости и то највише за време зубње. Пре но што наступи зубња веома се ретко појављује. Редња мрасе обично долази с пролећа и траје док је топло, јер се тада деца мешају једно с другим; кад наступи хладноћа, и деца се одлуче, ње нестане.