Глас народа

210

ДЕЧИЈЕ БОЛЕСТЕ. 9. Скрлетина. Скрлетина је придешшва кожња бодест, која је скопчана са ватруштином. Она се може раснознати по томе, што започиње са маленим руменим пегидама, које се врло брзо сливају те праве повеће неправилне пеге које имају скрлетасто црвену боју. Отуд је ова болест и добила име скрлетина. Ова се оспа слабо виЈана одојчадма, и на одраслим људма; само деца и младенци изложени су љојзи. Она се обично појављује лети и под јесен, и то онда, кад иза јакнх киша наире повелика топлота. Како се појави одмах се промеће у редњу и многа деца падну од ње боловати. Редња се подржава заразом, која је тако јака, да се тешко могу деца у једној куЕи сачувати од ње. Досад се приметило еод ове бољке, да је најјача у влажним горским доловвма, бдизу бара или река, које сноро отичу. И тојеприметно код ове бољке, да никад не навали два пута на једну исту особу, тако да се може извесно рећк, да неће више заразити онога, који ју је један пут преболео. Скрлетина има као н мраса, своје предходне знаке, по којима се може распознати. Дете обично клоне брзо и час га тресе зима, час га обузима ватра; тужи се да га боли глава и да га хвата несвестица, да има болове у слабинама и у ногама. Дисање буденагло и неједнако, дете се гади и тера га да бљује. Еожа је на целом телу необично зажарена и било удара веома брзо. Како је спољна кожа запаљена, то се запалење распростире и на унутарњу кожу у грлу, те се деца туже на вратобољу и тешко гутају. Ово стање траје 2 — 4 дана, и сад тек почне да излази оспа, најпре у лицу за тим по врату, по прсима и на послетку по трбуху и по удовима. То иде веома брзо, и за 24 часа поцрвеницела кожа тако, да нема на њојзи ни једног здравог места. Тако осута кожа наравно је и запаљена, те цело тело, изгледа као надувено. Уста и језик грло и ное све то поцрвени од запаљења, те лицедобије изглед као да је у големој кијавици. Где што је језик у средини обложен бео, али на ивици и на врху свакад је црвен. Кадопипамо кожу осеЕамо даје врела, суха и рапава; с вечера је јаче обојена него с јутра и болесник се тужи да га јако сврби. Она места, на која лежи болесник, као леђа, обично су руменија него друга. Трећег или четвртога данаодкад је почела оспа да излази, најјаче се црвени кожа. Еад почиње оспа да излази болесник је тада најјаче узнемирен, и хође у ватри да дође до бунцања, а како почне осна излазити, одмах попусти ватруштина и болесник се умири. Све док не изађе сва оспа, болесник неможе да спава и кад заспи он се трза иза сна. Још нам ваља један знак болестиприметити, а то је запалење очију, које у почетку болести сузе непрестано.

Петог и шестог дана почињу пеге бивати блеђе и на лицу спада надув, и од сад бледи оспа све даље по оном истом реду, по коме је излазила, тако да се осмог дана тешко може да примети црвенило. Сада почне оспа да се љушти у ситне комадиће с коже и то у више пута, а тим љуштењем престаје грозница, попушта ватра и сви други спореднн знаци. Како се сљушти оспа, појави се јак зној, из носа пође крв, дете почне да пролива и у мокраћи пада јак талог. Још нам ваља као главни знак ове бо- • лести поменути запаљене жљезда у грлу иликрајнике, које ни кад не изостају у овој болести. Цела болест траје дванаест до четрнаеег дана, али догађа се да љушгење коднеких болесника иде веома сиоро, те морају по пет шест недеља да одлеже. Скрлетина није свакад тако безопасна болест, као што сам је овде описао-; она се лако измеВе не у веома опасну бољку, која за неколико часова умори дете. Јака ватруштина може проузроковати грчеве (фрасове); крајници могу позлити и уморити или прећи на плућа, на мозак, на стомак н на црева те се и ови запале. Огаке последице далеко су опасније дечијем животу него и сама оспа. Најчешће се појављује иза скрлетине водена болест, и то тек после четрнаест дана. Волеснику почне да отичуноге те може лако да угине. Ове последицедолазеотуд што се болесници не чувају иза преболеле оспе, него захладне. Пре но што наступи ова опасна пратилица скрлетине болееник се осећа малаксао, нема апетита, не може да спава, и има угаситу мокраћу. Сад је крајње време да тражи помоћи, јер за мало почеће отицати около очију и у лицу, а то је знак водене болести. Домаће лечење скрлетине исто је што и код мрасе, само то још имамо додати, да болесник мора кад преболе оспу јако пазити да не захладни. Најбоље је остати иза болестн четрнаест дана у топлој соби и не излагати се промахи; само кад је всома топло и благо време, могу белесници добро заодевени излазити из куће, али и тада -могу се само час — два око подне бавити на пољу. За то време, добро ^екупати болесника у топлој води. Све да је болеет од почетка колико год умерена, родитељи ће добро чинити да нару своме детету лекара да их не би у току болести изненадио по који од поменутих злих пратиоца њезиних. Др. М. Ј

ШТА ЕОЈЖ НАРОД ЈЕДЕ? (Свршетак.) Стари становницн Фриђије, у малој Азији. јели ^су неку врсту црви, а нека инђијанска племена у Америци и данас исто раде. Многе врсте и гуштерова једу и Јевропљани, а има ваздан Црнаца у Африци, који једу змије. То исто чине и уроЈ^еннци у Новој Холандији. Калмик једе месо од мишева. змија, граббљивих тица, лисица и курјака. ата. за чудо. запсе