Глас народа

млаја 733; цинка 38,155; живе 7390; сичана 772; галице 139,780; плаветпа камена 1,639; стипсе 31,819; сумпора 25,925; угља 144,336,211; асФалта 1,833; намените соли 5,249,011: и пачињено сушено соли 237,876. — Колико има коња у Европи. Русија има 26 милијопа, Аустро-Угарска 3,300,000; толико има и Француска; Немачка 3,000,000; Енглеска 2,600,000; 'Гадијанска 1,300,000, Дунавске кнежевине 500,000; Шведска 370,000; Данска 350.000; Белгија 300,000; Нидерланди 242,000; Србија 106,000; Швајцарска 100,000; Грчка 23000: по томе цела остала Европа једва има полу колико сама Русија. — Колико се изведе жита у Европи.У Европи изведесегодишње 1688 милијона хектолитара, (1 хектолитар је1 Ј / 2 бечких мсрова) и то изведе Русија 500 милијона-. Немачка 200;АустроУгарска 199. Француска 197; Енглеска 133; Талијанска 69; Шпаљолска, 52; Турска 47: Влашка 48; Шведска 30; Данска 30; Белгмја 27: Португалска 11; Нидерланди 10; Швајцарска 7; Србија 5; Грчка 3; а прлма што се прода. у новцу Франку ил 1 Фор, шајна Русија 652 милијона, Аустро-Угарска 128, дон.е Нодунавље 117, Данска 64, Пемачка 62; а издаје. што купи жита: Енглеска 794 мнлијона. Француска 150. Белгија 85. Швајцарска 137, Талијанска 23, Шведска 12, Грчка 10. — Колико се изведе хмеља у Европи. Прошле године изведено је у Европи 120.000 комлова по 60 ф . а. в. од центе, иајмањом ценом износи 72 милијопа Форината. Уз то ваља зпати, да потроптн.а пива ужасио расте, тако да још толико хмеља не би сувпше било. — Колико се потроши шеЂера у Европи. Прошле године потрошено ,је у Европи нреко 30 милијона цената шеИера и пада по рачупу на главу у Енглеској 35 фуната, Холапду 14, Француској 14, Норвешкој 11, ТПведско.ј 9, Шнајцареко.ј 9, Немачкој 9, Данској 9. Белгијп 7. Португалској 6. Талијанекој 5, Аустрији 4. Шпањолској 4, Русији 2, а у северној Амерлци пада 24 фунте па главу. —■• Колико се изведе ше&ера на земљи. Год. 1870 изведено је шеНера 36% милијона цената, и то изведе Куба 12, остале колоније 5, Јава е Суматра 3,482,000; Кинеска 2,840,000; Француске колоније у Америци и АФрици 2,400,000; Бразилија 2.200,000; ЈГауриц 1,200,000; Енглес. Јујана 1.612,000; Порторико 1,863,000; Манила 1,200,000; Мехико 700.000: и ово је све шеЕер од трске; а шеЕера од репе изведе се дапас око 19 милијона цената и то: у Француској 5,780,000! Нрмачка, 5.042,000; Аустрија 3,645,000; Русија 2,700,000; Белгија 1,114,000; Нидерланди 350,000,

ШТА БЕВА ПО СВЕТУ. — Еад смо прошли број нашега листа завршили, стигла је тужпа вест, да је војвода херцеговачки,- Лука Вукаловић иремнуо у Русијн дне 6. јудија 1873. Весттаосмрти његовој ни.је изненадно дошла, јер смо пређе знали и јавили евојим читаоцимадајеонјако оболео и да Не болну постељу тешко као здрав оставити; али је жесток бол, који паде сваком Србину на срце на ту вест да јевеЕ ипреминуо. ВојводаЛ. ВукаловиЕ. је лице, које 1е светска новесница, тај неумитни судија света, са похвалом и ноштовањеш сномињати, кад стане причати потоњем свету о крвавим бојевима. што су их били ХришКани против Турака. А Србину, остаје Л. ВукаловиК као што је био, узвишен пример српског јунаштва, српског поштења. српске части, једном речи српске врлине. Он 1е кроз векове да светли као јасна звезда у сјајноме јуначком колу србињском, где трепере имена: Милоша, Марка, Карађорђа, а докле год буде српска грла н срнских несама, непрес анцеВе да се ори: :

„Бојак бију Херцеговци !"у спомен оне свете борбе, коју јевојвода Дука заослобођење браЕе своје започео! — Из Мола нам јављају пријатељи, да је тамошња политична онштина послала четворицу својих учитеља о своме трошку на светску изложбу у Беч, т. ј. два српска и два маЕарска учитеља.. — ЈављајуЕи. ово, ми се надамо да честита молска општина неЕе остати једина, него да Ее се на њу угдедати ако не баш све,аоно мпого општина, јер тиме самодоприносе своме рођеном напредовању! — По нашим потиским врајевима влада колера у велико. Јављају нам дасу у Ади и Сенти највише страдали и опазило се да је нашега света мање умирало него ли МаЈара. — Ових дана стигла је вест да јемладидоктор ђор ђ е Стојановић блнзо Вуковара напрасно умро, баш на путу у Перлез где је изабран за општинског декара.— Стој ановиЕ је био један од најбољих млаЕих медицинара српских, што сведочи п то, да је одмах чимје науке свршно — постао градским декаром у Сењу. Поред обичног лекарског проучавања пратио је и књпжевност, радеЕи п сам у „Младој Србадији" п „Матици" Нека му је светао спомен међу браЕом! ' — Познати српски молер, г. С. СимиЕ становаЕе одсада увек у Н. Саду. — Насветској изложби'у Бечу појавила се неких дана ватра Изгорела је једна од дасака за угдед саграЈена сиромашка куЕа. А десило се и то даје некп господип сувише напарио очи гледајуЕи сјајне предмете, те хтеде из орманчпЕа да их. пзвуче и у шпаг стрпа, кад га полиција дочепа п одведе. — Велики аустријски војвода Албрехт одпутовао је уВаршаву, тамо је држан сјајан обед, прп ком је руски цар наздравио нашем цару и краљу и његовој војсци са жељом да Русија иАустрија буду пријатељи. — Персијски шах „краљ над свим краљевнма" — стнгао је веЕ једномуиБеч. Бечлпје су га дочекади са позпатом: својом добром вољом ал канда Ее то одушевљење мало даустукне јер се ш а х попаша у лежнпјнм друштвеним стварима мало и сувише — азијатскп; а његова пратва невпчна никаквоме реду задаје доста гдавобоље — послужноцнма дворца у ком јв шах одсео. — Одкад је у Бечу примио је шах п гроФа Андрашија; разговараше се на турском језикуи кад се расташе доби Андрашиј а персијске ордене и шахову слику. — Панчевачки суд обуставио је на предлог државног туж иоца дпст „Панчевац" на трп месеца. Чујемо да Ее зато у Папчеву од недеље почети нов лист да излази, који Ее имати значајно име „Г р а н и ч а р." — Земунски учитељн јављају да Ее лист „Учитељ" излазити сада редовио али у Вршцу. Уредник Ее му битивршачки учитељ г. Никола Брашован. — Честита родољупкиња пок. госпођа Харишева, ро ^ена ПетровнЕ, оставили је у својој тестаменти 1000 Фор. „Матици Српској; даље; грчкој, никодајевској и горњо-варошкој цркви у Земуну по 500 Фор.; земунском школском Фонду 500 Фор, ; и сваком општинском шпитаљу у Земуну по 500 Фор. — Нека јој је слава за навек а дао Бог, хиљадиле се таке српске родољупкиње! — Савет пегатанског свеучплишта изабрао је знанога Едмупда Хорна, Јевреја, запроФесораподитичкихнауканатоме свеучидишту. То је први случај да Јеврејин постаје учитељем на вишој школи у Угарској, а кажу да му је избор одлучио својим гдасом председник савета Хатала, који је уједно католпчки свештенпк. Пештанско свеучилпште добија млого у Хорну, који је чувен свуда у образовапом свету.

влаоние „задруга за орпоку народну штАмпАРИЈУ. — урвдник: Стеван В. Помовнћ.

Српека народна задружна штампарија у Новоае Саду 1873.