Глас народа

248

— Кз Босне јављају да владика Дионисије, познати босан- , шг врвопија гони општине да за њега станарину иглобарину плаЕају. позивајуКи у помоћ турске судове. Општине се опиру и дај Боже да се једном спасу од беснила таковог божјег слуге! — За кнеза Милана .'"Јзљају београдеке новине, да се 12. августа креЕе на пут за бечку изложбу. — Чувени Француски народњак и агитатор Р о ш ф о р? био је као таан париске комуне осућен и као такав чамио је у затвору досала у Франпуско .ј и ма да му је ваљало поТш прекомора у изгнанство. лекари су за владе Тјерове рекли да не може издржати путне тегобе ; од када пак Мак-Махон доЋе на владт. почеше га спремати за изгнанство и чудо! исти лекари рекоше да Ролгаор сада може издржати путпе незгоде ма да је јако болешљив и ма да се сигурно зна да Ке он на томе путу у далеку Нову — Еаледонвду подлеКи. Скоро све новине веле да је поступаље са тим човеком од стране паришке владе нечовечно. — На бечкој светској изложби све се више краде. Ономад утватите неког трговачког сттомоћника кад је баш хтео да одпесе стакла за увелтичавање {микроскопе.1 — Турсна и Аустро-угарска отпочеше преговоре, како да се скопчају жељезнипе тих обеју земаља. Преговори се воде у ОлаБонији, у месту Шамцу. — Овај час стиже нам вест. да је прота Алекс. БастиК у Срп. Бечеју премииуо после тешка ако и не дуга боловања Прота БастиК био је редак српски свештеник; срнски Бечеј Тје дуго и лепо да прича о љему, јер је био тако уважен са свога поштеаа и ревности како и са научности своје, како ни један до тада. Лака, му земља дрна. ЕЊИЖЕВНОСТ. НАЈНОВИЈЕ ШКОЛСКЕ УРЕ4БЕ, које еу издане од висок. школ. савета за све срп. нар. школе, — могу се добити и наручити комадпо 15 нов. а на више са уобичајеним рабатом, у Грп. нар. задруж. штачнарији у Новоме Саду. ттттт Идућом шкодском гоДином т. ј. 1.октобрем 1873. године на ЧЕШКО - СЛОВЕ НСЕО Ј ТРГОВАЧКОЈ АКАДЕМИЈИ почиње друга година, чиме завод овај досхиже потпуност своју! Цел је овог завода, да младиЕима, који се кани одати трговини. раширујуЕи обим знања из других школа и нрилагођујуБи га своме позиву, прибавосновних наука теоретичких и практичких у трговини и свима њезиним огранцима тако, да би изишавши из академије одмах били способни за службу ма у ком трговачком заводу. Академија се састоји из две године. а подучава ее у овим предметима: у рачуноводству — трго. говачкој рачуницк — науци о роби — механич-

кој технологији — хнмији и хкмијској технологији — господарству народноме са особитим обзиром на теорију трговине и светског промета — науци о законодавству трговачком, у законима меничним, трговачким ицаринарским, у привилегијама и монополу — у статистици трговачкој — земљопису трговачком, повесници трговачкој и културној — краснопису и теснопису — и на послетку језицима т. ј. мимо чешког и немачког (и то у оба нсто тако темељито и брижљиво, да би свршени авадемичар био једнако способан за чегаке и немачке заводе) још и у руском, Француском, инглескоме, талијанскоме, а покаже ли се довољан број слушалаца, и у осталим језицима словенским. За слушаоце, који немају довољне приправе, да би могли примљенн бити у нрву годину академије, уре^ена је приправна школа, у којој ће се подучавати у чешкои и немачком језику, рачуници, земљопист, повесннци, веронауци, природним наукама краснопису и у цртању. До прве године академије примају се за редовне слушаоце они, који су свршили нижу реалку иди. нижу ђимназиЈу, а редовно издрже припремни испит, као и таЕОВи, који истина не одговарају горн>им уеловима, али на препремнок истшту покажу, да су иначе прибзвили потребне науке; који пак немају према реченоме приправнога образовања.морају се, да би примљени били у припрпвну школу, подврБи припремноме испиту, При припремном иопиту за прву годину академије испитиваће се из чешког језика, из рачунице и земљописа према изискивањ^ ниже реI злке или киже Ђшвптје : при припремном испиту за приправну ншолу полагабе се из чешког језика и рачунице према изискивању 2-гог разреда ниже реалке или ниже ђимназије. Тако исто примаће се за поједине предмете на академији нередовни слушаоци. Школарине плаБа се годишње 120 ф . а. вред. у приправној пак школи 100 Фор., што се исплаБује У полугодишњим терминима при почетку школског течаја. Нередовни слушаоцн плаБају за 1 сахат преко недеље 7 ф . а. вр. годишње. Прирез на школске потребе утаначен је за нове слушаоце са 5 ф . а. вр. Уписивање почнње 26-им семтембром а трајаБе до краја тог месеца. Приглашења нека се дају за речено време до подне м.еЈу 8—12 сах. и по подне од 2—4 сах. у писарници академије, која се налази у броју 4 (новом) на мањем староварошком тргу (куБа баш на Бошку Линхардског трга), где се такоЈЈе на сва питања дају потребни одговори и разјашњења, па према захтевању препоручују се и уредне породице, код којих би академици ваљано удомљени били. Припремни испити држаБе се 30 септ. и у данима, који за тим долазе. У Прагу дне 1. августа 1873. У име управног одбора за подизање и издржавање чешко-словенске трговачке академије: Алојс Олива, Манојло Тоннер, председник. 1—4 управилац академије.

власшш „задруга за срноку нАгодпу штампарију", — тредпик : Стеван В. Ноповпћ.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.