Глас народа

304

рено. Поред куЕа им је равно и лепо, да можеш зими у чарапама иЕи. Свуда јекрасота, куд се год окренеш. Баш сам у позну јесен тамо отишао, кад оно највеЕе кише беху. Једва сам ушао у српско село. Тако је велико блато било, да су точкови с опроштењем све до главе упадали. Ниси могао са једне стране сокака на другу преБи да негазиш доколена. Жалост беше погледати по кућама. Авлије одграђене, куЕе непокривене зидови од силних киша подривени и подлокани, лепа нема а од креча ни спомена. Једва једвице наи^ох на мало уљуднију кубу, а то беше бележникова. Преко пута је писарница. Доста велико здање али неудесно и неотесано. У једној истој соби се пише, суди и бије. У једној истој одаји господин нотарош шапБе са чивутом, господар кнез грди кочијаша, који је рекао, да немора кнеза возити а нотароша воза, куд год овај хоће а кишбиров извалио се на свој креветац па запалио крџанину и у котуровима од дима види своју Јулу те уздише за вом, јер је читаве недеље видети неЕе, почем је на њега сад ред, да ноЕива у писарници. Одседнем у великом бирту. Бирташ беше шваба. Еод сви добри својстава, која су Швабама уро^ена и и која су заиста хвале вредна, имају иеку хрђаву особину, т. ј. наопако зло кувају јела. Тако и овде. Та ме је жена бирташева намучила до зла бога, и вере ми моје навукла је и грозницу на мене, и да се за рана писам иселио, бог и душа морао бих свиснути. Ја нисам брајко закерало у јелу. Нетражим многих Фела, но хоЕу само, нек је јело мрсно и нека има меса у или на њему, и нека га има доста. Ализнаш ли ти синко, како ме је та бирташица мучила? Она је хотимице ишла на то, да ме утуче, и напоследак кад све моје речи и псовке не помогоше, помислих да ју ко год потплатио, само да ме умори глаЈом, јер се онда не може судом доказати да сам уморен, почем код глађу умрлих никаквих знакова насилне смрти незаостане. Еуварица ако баш и не 8на химију, што би требало да зна, ваља да јој је познато, која се јела заједно кувати могу и која се морају посебице. На пр. печење кад осолиш, онда је добро а на против кад га пошеЕериш, бљутаво је и није за јело. Трипут на недељу кувала ми је моја Швабица зрела пасуља с резанцима. Ја волем и пасуљ и резанце али свако за себе. У друштву их не трпим, јер пасуљ треба три сата да се скува а резанци су за један четврт за јело. Дакле резанце прогуташ а пасуљ недокуван мораш ваздан још жватати, док се и он не уситни, да резанце потражити може. Морам да преживам као говече. Чорбу говерију тако опапри, да се не зна, шта је и да није опапрена, не би се

могла јести тако је страшно мршава. Онаникаднвје дуже од сахата кувала чорбу. Дакле може се мислити како је скувана и она и месо. Ваљда самдесетпута говорио да ми јело непапри и да пасуљ с резанци заједно не кува. али бадава. Немогох доказати и увек је при старом остало. На послетку се разболем и дозовем лекара да ме избави. Еао обично шта бива, запита ме лекар, каква јела радо једем, а то само тога ради пита, да ми та јела забрани. На то сам ја и рачунао те станем ре^ати мој ла^бшпајз. »Радо једем, господине пасуљ с резанци заједно кувано и недокувано говеђнје месо и чорбу на том месу кувану и здраво опапрену, цосле још волемсалату у место зејтином, млеком поливену." „Е мој господине, то се онда није чудити, да сте болестни. Ео је још видео, да се пасуљ с резанци кува. Та то је немогуЕност, и недокувано месо несмете јести, но прекуване боље. Чорба несмебитипапрена и морате свега доста јести. Молим вас господине, реко ја, кажите то истоВи газдарици, јер мени неЕе веровати. И тако се ја опростих од онога доба са пасуљом и резанци и папреном чорбом и издравих одмах после Н6КОЛИЕО дана. (Наставиће се.)

ЖТА БЕВА ДО СВЕТУ? Херцег Карло од Брунсвнка искжучио је при својој счрти сроднике своје од наслеђа и оставио ,је све своје имаље, које вреди преко 22 мидиона Франака, ренублици женевској. Ујужној Русији где је суша узрок неродици наступила је ужасна глад. Жетва не донесе ни зрна. мужици продају напоредо са живином и децу своју. ГроФ Уваров познати рускн старпнар бави се од два дана у Н. Саду, те Ее обих данв у пратњи будим. руског протеЕустодијева и проте ПапиКа обиКи сремске намастире. Парох будимски г. ЈЕремија МађаревиК изабран је од будимског несрпског грађанства са 612 гласова за градског представника у сједпњеној Будим-Пешти. Ова ночаст доказује даје тај врлп свештеник наш, један од најпопуларпнји грађана у Будиму. ПроФесорска колегија срнске велике гимн. у Н. Саду прикушваКе пршпоге да потпомаже сиромашне Паке и да но времену оснује фонд на ту цел. Ово је баш за ужнва уста. Наспорите сви који год можете! Бан МажураниЂ заузео је свечано своје банско достојанстЕо Веле да Ке му као доглавници седети уз колено: Јоца Ж ивео* виК, Ливнје РадивојевиК н МухиК. Сремци се хвале да имају добру бербу и да Ке овогодишн.е вино бити да га не мож боље желети. у Баранди. говори се тако, нашли се неки беспосличари те су обријалп српскога попа, веле, за то што се одродио. Олага' покори срамоте народ у ком се збивају. Кнез Милан враЕа се преко Берлина и Беча у Београд, пошто је био у Паризу Руски револуционар Бакунин остарио је, лозаваЈао се својим друштвом и отступио је од јавног рада.

влаоник „задруга за српску народну ПЕГАмнАРИЈУ". — уредние: Стеван В. ПоповиЈг.

Српека народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.