Глас народа

322

ЖЗ ОРЛОКОГА ЗАНАТЛИЈСТВА. УСТАВ „ВЕЛИКЕ ЗАДРУГЕ СРБА ЗАНАТЛИЈА." (Сврше*гак.) В. Задружни (за]еднички)бдагајникруководипримање и издававе у задрузи; ово задње бива сваки пут по упутству начелникову и свагда на признаницу (Правило 20, 1). И о једном и о другом води он уредно квигу, начином књиговорским. Он подаже двоструку кауцију, ако је под платом, и главни одбор то другачије не уреди. На измаку задружне године саставља он рачуне задружне благајне и преглед рачуна целокупне задруге (по извештајима одељењским), па прегледане а иотписане од рачунских прегледача, подноси их по том годишњој скупштини. За сваку грешку или штету у задружној благајни — јамчи он свеколиким имањем. 4. Рачунски прегледачи прегледају благајну бар сваке четврт године по једаред — а с начелникоми по више пути (правило 20). Нарочито им је у дужности, на измаку задружне године п^егледати и, ако у реду буду, подписати рачуне благајне и преглед рачунацелокупнезадруге, које Ве благајник с извештајем својим да поднесе скупштини. ГЈ1АВА СЕДМА Руковање задругиним новцем. Правило 21. — Приход задружни издаје се по прорачуну, на преходној годишњој скупштини задружној углављеноме. Више од прорачуна може главни одбор издавати, кад буде у чем прека потреба — али после износи то пред скупштину ради накнадног одобрења, или нопуњења. Осим ручне касе у благајника, готовина се улаже на књижицу у ком новчаном заводу. Колика може бити та ручна каса — одређује главни одбор. Резервни фонд , прилози оснивачки, прилози добровољни и чиста добит од задружних забава улаже се на што веЕе камате у ком јавном сигурном заводу новчаном. Али главни одбор може одлучити да и на други који начин тај новац приплоЈјује, под својом заједничком одговорношБу. Закључак овај и начин пре извађања пријављује он најпре угар. министарству земљерада, заната и трговине (односно земаљској влади у тројној краљевини), и о том после извеипава главну годишњу скупштину. ГЛАВА ОСМА. Печат и застава задруге. Правило 22. — Печат је задрузи: у среди две деснице руке, једна другој пружене и склопљене, око њих венац од житног класја, а око тога напис: Велика задруга Срба занатлија 1870. Ова је година узета за спомен кад се први пут покренула мисао о удруживању Срба, држављана аустро-угарских. Застава је задрузи плаве боје с украсима: с 1едне стране оиим истима као на печату. а с другесазла-

мењима оних заната, који су били заступљени на ново-уставској скупштини у Сомбору 1873. ГЛАВА ДЕВЕТА. Порота задружна. Правило 23. — Распре и за^евице, заподенуте у стварма велико-задружним између задругара, или између одељења савеза задружног — регаавагодишњом скупштином изабрана порота од 36 лица. Седиште је пороти у Новоме Саду. Свака странка бира себи, кад буде, измеЈју тих 36 поротника по шесторицу, а њих дванаесторица бирају себи за онај пар начелника и перово^У- Еоја странка не би тога учинила за 14 дана од дана кад се на то позове, јавља се по томе краљев. окружноме суду новосадском, с молбом да овај то учини; исто тако, ако се поменута дванаесторица не сложе у лицу начелиика, бира га после речени кр. суд. Ко буде кад кога позивао пред ову пороту, пријављује то најпре начелнику задружном, а он по томе годинама најстаријем међу иоротницв. Поротник овај сазива после пороту на састанак и парничаре на 24 сата унапред. Порота расправља (сваки пут пре подне) јавноа пресуЈјује тајним гласањем. Перовођа поротни нема права гласачког. Новчана глоба, где порота којој странци пресуди, иду резервном Фонду задружном. Записници и друга писмена поротна чувају се у архиви задружној. Противу пресуде поротине нема призивања ни на који суд. ГЛАВА ДЕСЕТА. Раздружење задруге. Правило 24. — Задруга се ова раздружује, кад то заишту две трећине свију задругара, узевши их на број по бројеви свију одељења, односно целога савеза од задруга. Тога ради сазива се скупштина, на којој треба да буде две треЕине свеколиких задругара. Ако на тој раздружној скупштини не буде две треИине свију задругара, а целокупни број задругарски још није спао на десеторицу (правило 25.) — то онда остаје задруга и на даље. Раздружна скупштина сазива се у Нови Сад. На тој задружној скупштини решава веБина над половином јавним гласањем по именце. Закључили се, да се задруга раздружи, то ће скупштина изабрати одбор за ликвидовање — и пошто се најпре подмире сви дугови задружни, остатком ће се посде расположити, како задружна скупштина о томе одлучи. Али пре остварења те одлуке, јављасе најпре за то угар. министарству земљерада, заната и трговине (односно земаљској влади тројне краљевине .)