Глас народа

ГЛАС НАРОДА. ЖТ ЗА НАРОДНЕ СТВШ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАЕШ.

„Гмс нпрода" излази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годину 3 «ор., на осам месеци 2 ®ор., на четир месеца 1 #ор. аусгр. вредн. '— Дописи се шиљу уредништву а нретпдата и огдаси адЈшганстрацији ,Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жит сваки пут.

БРОЈ 50. У Н0В01Е САДУ. У НБДЕЈВУ 16. ДЕЦЕМБРА 1873. ГОДИНА III.

ИОБУДЕ за удруживање земљоделаца. I. Да је удруживање у привредне сврхе корнсно, о томе држим да неБе нико посумњати и за то мнслим да је довољно ако споменем овде, да се има једино удруживању захвалити што опстоје и раде данашња велика подузеЕа, кас што су: на пример, гвоздени путови, паропдовство и. бродарство; у опБе: велике Фабрике, банке, и гатедионице и многн други СЛИ5НИ заводи. До сад долази друго дигање, Далије на нме у опће од потребе удружавати се, инајпосле да ди је нужно да се и земљоделци удружују? Да на ово питање узмогнемо одговоритн ваљанам у неколико расмотрити данашње друштвене одношаје, промотрити вначај засебног рада те га сравнити са заједничким или удруженим радом и изнаБи мету којој један начин рада води а којој ли други. Но какова је то мета, којој тежи човекна овоме свету? Та мета којој цеосвет тежи, то је — среБа. СреЕу траже поједини народи као и поједини људи и око те тачке врти се сваколика радња друштва човечанског. Главне чињенице човечије среБе јесу: могубност подмиривања својих свакидањих потреба, просвета и слобода. Човек већ долазећи на свет доноси собом три потребе, и то: потребу хране, потребу одеБе и потребу стана. То су три првотне потребе човечије, којима мора задовољити бразилијански дивљак каои цивилизовани европејац, ако си желч трајни опстанак на овоме свету осигурати. Али човек није остао при овим првотним потребама. Развијањем рода човечијег развиле су се напоредо и нове потребе, којима је ието тако преко нужно задовољити као и оним трима првим. И управо та околност и јест оно, што човека и целокупно човечанствонарад потстиче,пошто се тим животним захтевима не можени чимдругим задовољити до радом. Рад човечији, подпомаган природним силама, једино је средетво за унапререње како појединаца тако и целих народапа коначно и васколиког човечанског друштва. То је уједно и

пут којим се може доБи до оне тачке за којомнагињемо, — до среБе. Радом седолази до онихсрестава, која служе за подмирење оних захтева што живот условљавају, до просвете и слободе. Рад доводи собом материјално благостање, материјалну неодвисност а то је основа просвети и слободи. Нарочито по слободу јематеријалноблагостање од великог замашаја и управо је најглавнији услов, који се има испунити за постизање слободе. Н од саме просвете игра оно у овом случају важнијуудогу. Јер нека Је човек тхросвеБен ха»,о му драго ^дрк томе ако је сиромашан те нема одашта живити; ако му непријатељ понуди средства уз какве себичне услове мораБе најзад примити тек да си свој и своје породице живот одржи. По томе је дакле одпреке потребе, да Је човек као граЈјанинматеријално независан или добро стојеБи, јер без тога нема слободи опстанка—силеџије Бе ју угушити та пре та после. По томе лежи у интересу свакога појединогаграђана да војује против те беде, и да негледа равнодушно на сиротињу. — Ово важи за свако друштво човечанско, за сваки народ на земљи, па односно и за нас Србе. Материјално благостање зависи од јаче или слабије производње. Расте ли производња, то расте и матернјално благостање, пада ли на против производња, онда пада и материјално благостање. Врела из којих извире богатство свакоме народу то је трговина, обрт и земљорадња. Земљорадња је свагди најјаче врело и уједно подлога обрту и трговине . Како гди ама код нас није ни једнотоврело на толико прочишБено, да би према својој сназимогло покрегати у напредак наше материјално стање. Сваку ту струку привреде ваљало биобратитиипрекројити, акожедико да до благостања доЈјемо. Нарочито наше земљоделство, тај кључ народне среБе и напретка, у врло је траљавом положају. Наше земљоделство болује одавна; наш земљоделски сталеж који је управо и најмногобројнији и који би усљед тога, да је среБе, понајвише могао донринети на олтар просвете и слободе — тај сталеж је тешкнбол-