Глас народа

БРОЈ

.V НОВОМЕ САДУ, 3. ФЕБРУАРА 1874.

ГОДИНА IV.

Излази сваке недеље на читавом табаку. Дописи шиљу се уредништву , а нретплата и огласи А. Пајевићу у Н. Сад.

ГЛАС НАРОДА.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осаи месеци . . 2 на четир месецч . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЈАСЕ НЛАЕА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЈАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШНЕ ИЛИ У ШТО ВЕћЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

НАШИМ СВЕШТЕНИЦИМА. II.

У старије време живели су људи скоро за једину веру и. цркву. Знање и наука, други јавни народни послови били су тек у зачетку. Свештеник, који је ваљано обављао дужности своје вере и цркве, био је на своме месту, био је у уважењу. Ј наше време иште се од сваког и најобичнијег човека, да се бави осим своје обичне дужности н другим иародним пословима, да себи знања и науке прибавља и да и једно и друго у народу шири. А колико се то све тек иштеодљуди, који сусе изучили у школама, дакле и од — свештеника! Јесу ли данашњи свештеници онаки, какви су стари били. јесу ли онаки. какви би у данашњем напредпом времену требалн да су : Ј Има свештеника, који су схватили данашње време. па су осим у дужностима вере и цркве и у другим народним пословима таки, да им нема замерке; али има, на жалост. и таких, који нису своме времену дорасли, којн нити су довољно изображени. нити су устаоци око јавних народних послова. Наши свештеници криве свештеничку школу богословију. што их није довољно изучила, изобразила. Ту им ми са свим за нраво дајемо. Наше богословије нису ни налик онаке, какве би требале да су. Богослов би требао да изађе из школе скроз н скроз изучен и за свој свети позив приправљен. Ј богословији би требало да се изучавају не само црквене него и светске науке. Свецггеник би ваљало да разуме и она питања, која у животу долазе, па да народ поучава, да га у добру утврђује а зло да из њега искорењује. Докле се наше богословије тако не удесе, дотле је дужност сваког свештеника. да се сам за, себе побрине. да сам себе учи и изображава. Ј томе су баш многи н атпи свештеници нехатни. у место да, као год оно стари свештеници, буду народу пример у читању, уписмености, у место да му науку и просвету омиле, они најмање за све то бригу воде. Прочитајмо листу претплатника на ваљане књиге и листове. паИемо видети, да жножине свештеника нема међу њима, да

дакле множина свештеника не читаникаквих књнга, ни каквих, ни најјеФтинијих листова. Наши свештеници туже се даље, да нису свугде добро снабдевени, да им се и она худа плата, која им је одређена. не издаје. Сваки, који метне руку на срце. који хоће да и себи н од себе говори. мора признати, да наши свештеници и у овом право имају. Већина наших свештеника заиста је слабо наплаБена. Бележпици. судци. други званичници и адвокати много више народ стају, много му више новца из џепа извуку него ли свенггеннци. Кад би народ наш особито на неким местима свештенике боље наплатио. не би то њега оборнло, не би му нахудило. Ово боље наплаћивање могу дабогме евештеници очекивати тек онда. кад боље године настану. Сада иека буду задовољни, ако им се и досадања плата уредно издаје. 'Гу треба црквени одбор да настојава. ј ер народ треба да учинн дужност своју према свештенику, иа оида с веТшм правом може очекивати, да и овај своју врши, да буде онакав какав треба да је. Свештеници треба да и иначе буду устаоци око I сваког народног посла. Онн треба да схвате налге време, да знају шта данашњи свет иокреВе, да знају жеље и тежње, нраво и користнарода свога, на да се из све снаге за напредак п срећу свога народа заузимају. Они не треба да заостају за временом, него да му предњаче. Треба ли којој жељи народној израза дати, свештеник ваља то да учини. Треба ли на браник стати за ираво иарода, свештеник ваља то да уради. Као што су некада свешгеници крстомуруци народубој водили, и овајје иобеђивао, тако и сада ваља свештеник да га предводи иа другом нољу. на пољу просвете и напретка народног. Еад би сви наши свештеници позив свој овмо схватили, кад би заиста оваки били.снда би у народу нашем још више поштовања стекли; олДа би овај у њима гледао своје учитеље и добротворе, он би њих као неку светињу поштовао. Свештеник,