Глас народа

БРОЛ 6.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

себи; од то доба овлада неслога и Је ли чудо, да смо даиас подељени у толико земаља, растроЈени, да горе бити не може, те морамо худим приликама да се покоравамо, те морамо да се чинимо као да не чујемо јаук и лелек турског робља, ал наше ро^ене, рођене браће. Али као да нам је и онет зора свитати ночела. Видимо поједине делове милог нам народа, где се начетише около једне средине па се спремају, живо

се снремају. Иросветује грлио Србин у Црној гори, грли је Србин у кнежевини. њоме је оснажен Србин с ове стране Саве и Дунава. На кад Србин буде просвећен, и вас духом уједињен. веруј ми брате Србине, ирестаће га тад и та зла коб гонити, иа оно мало, што ће завриштати нлахи коњи. посевнути оштри палош, зацикнути танана шишана, биће доста, да Србин буде спасен, да буде слободан. М. А. Јовановић.

Др. ВУК СТЕФАНОВИћ ЕАРАЏИћ рођ. 26. октобра 1787. умр. 26. јануара 1864. год. (Овршетак.)

У првом и другом одсеку овога свог приказивања изнели смо пред вас, поштовани читаоци. детињство и младост Вукову — од роЈЈења му па док није стао, што-'но реч, на снагу и почео благодетни рад у књижевности српској. Газведосмо описање ово мало на шире, нег што испрва смерасмо, те заузесмо у листу иашем и више места, нег што иначе подноси просторија нојединих бројева. Али, ипак се надамо, да нам неће зато замерити наши поштовани читаоци — јер је бесамртни Вук у књижевности нашој оно, што је на небу после бурне. тавне ноћи звезда даница, што се зором јавља, кад ће за њом да сване свету красан дан. Е завршетку прилазећи, пожурићемо се, окраћи потези да још кажемо, шта Вук учини до самрти. Откако се Вук станио у Бечу — сав потоњи живот његов са свим је сличан вредној чели, која иде од цвета до цвета од јутра до мрака, па прибира слађан сок са цвећа, те буде медна храна свету и лепо градиво воштаници, да се пали у божијем храму, да светли пред богом и пред светом. Тако је Вук полазио свуд у накрст но срискоме свету, обилазио села и градове, и по гори свете манастире: где давори народна старинска песма уз гусле; где се на дому коло вијеи сватовацразлеже; где у жалости покајнице наричу — једном речи: свуда био и гледао, како се народ у светињи сећа бога великога, како се у радости радује, у жалости жалује. Што је год у којој тој прилици чуо и видео, записао је иописао, па после, враћајући се дому своме у Беч, штампао и у књизи на свет износио — те књигом све то овековечио. Тако су изашле на свет „Српске народне песме" и по трећи ред у шест нодебелих књига. Тако су засветлила свету бисер-зрна мудрости и оштроумља: „Српске народне пословице", на броју красном, одабраном.

Тако су угледале света „Срнске народне приповетке" у два- пута, у књи:ш угледноЈ, овелнкој. Тако је овековечен „Живот и обичаји народа срнског", зарад донуне ономе у нредходнику „КовчежиПу". '1'ако се даде и српском народу света књма над светим књигама „Нови Завет", у дивном, лепом преводу српском, те се тим отвори свету нашем врело истине и неисцрпљиве премудрости божанске: да н Србин сам собом из њега црне, и напаја и срце и душу том небеском науком и љубављу ХристаГоспода. Дела су ова ностала темељ новијој нашиј књижевности — те Вук отац јој и васкрситељ. Али, то народно бесцено-благо дуго би и дуго остало у смерном своме закутку, да се није бистра глава Вук и за то још с почетка састарао био. По савету свбга пријатеља Копитара скупи он реч по реч из народа, и помоћу тога ученога и вреднога човека иза!;е на свет „Српски речпику два пута. У другом своме издању броји се у тој првој књизи у сваког народа 47.427 речи, које се говоре у народу сриском. Тај Вуков „Српски речник" постаузор књигама од оте врсте. )"з нрибране речи додато је тамо уз многе од њих по који обичај, но која иословица и т. д. А јер је тај речник истумачен, осим немачки, јоши латински, отворише се тимсветским језиком сваком вредном научењаку без разлике, којега ко народа и језика, двери у те нребогате ризнице српских народних умотворина на корист ученом свету, а на корист и на славу народа српскога... У том је правцу радио Вук у српској књижевности пуних педесет година — од 1814 на до 18С.4 године, до самрти своје. Мало је која година пролазила, а да- није којакњигаВуковаугледаласвета.