Глас народа

БРОЈ 9.

ГОДИНА IV.

се ко боји, да не истерају пре времена, набацати у ширину колико корен хвата, а то је, колико се грање шири, до по стопе дебело сувога лишћа, пл' корова, и.Г сламе, па још мало нагазити или водом полити, или снега набацати, да се ухвати дебља кора мраза. То сачува и онај мраз у земљи, и не да сунцу, да земљу ирогреје, те да цвет пре времена измами. 12. (Када је најбоље траву косити?) Кад узмемо, да хранимо травом ону стоку, од које добијамо млеко, онда није све једно, кад ћемо косити траву. Да ли онда, док још не цвета, или касније? Газда неки, по имену Јонас, искусио је то најбоље. Он је узео, па је ра делио своју ливаду на три дела. ТТрви део покосио је онда, када трава

ШГА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. („Застава".) Као што је пређе опознциони романски лист „Албина". што је урећује белоцрквански посланик Роман ВиЕ. Бабеш, тако је сада и „Застава", којој је вдасник МидетиЕ, добила штампарску парницу због чланка, у коме се претресало, како се влада и њена странка понашала при посланичком избору у Нанчеву. — Како се види, влада себе не пориче. (Српски и романски посланици на уг. сабору.) Српскоромански посланици, који заступају народносна права, договорили су се, да изјаве отворено програмом (распоредом) шта Ке као жељ> својих народа пред сабором заступати и за чиме ће иЕи, да у сабору у корист својих народа извојују. То ће учинити за то, што им се подмеЕу од Ма?јара и њихових новина тежње и намере, које су управљене против опстанка ове државе а о којима нико и неснива. Осим тога су закључили, да покушају, неби ли се могли доникле бар споразумети са тако званом „крајном левицом" саборском, т. ј. са странком мађарском, која је најслободоумнија. („РеФорма" и текелини питомци.) Управа „Српске Матице" шиље питомце текелине у Беч, да тамо изуче медицину. јер је дотична бечка школа понајбоља. То је дало повода маЈј. листу „РеФорми," да нападне потворама на управу „Српске Матице," као да управа против наредбе текелине шаље пнтомце изван Угарске само за то, да се тамо питомци одгоје у мржњи против свега, што је мађарско. Текелини питомци одбили су писменом изјавом од себе то насртање реФормино. Тешко ономе, ко у свачему види баука! (Загреб.) Имаде томе доста годиница, како се родољуби у Тројној краљевини заузимају око тога да се поджгне у Загребу свеучилиште (велика школа.) Данас је то готова ствар. Како је краљ још пређе одобрио, да се та школа подигне и како је не давно потврдио закључак загребачког сабора, којпм се дозвољава влади, да узајми 40,000 ®ор. да за њих набави што је најпотребније, то ће моћи отпочети школа идућега октобра. Бог дао, те била храмом истинске науке, е да би и наш народ у просвети коракнуо ! (Вечна памет Стевану Магазиновићу.) Стеван Магазиновић, кроз дуже време савестни к ревни чиновпик. а у по-

није још ннгде цветала. Други део онда, када је трава била у најлепшнм цвету. На иослетку треКи део онда, кад је са свим прецветала. Те три врсте сена употребио је Јонас на то. да на кравама музарама сравни, ко.тико која врста боље храни, колико ће кад добити млека. А ево шта је нашао. Од онога сена, где је трава П'кошена пре цветања, требао је 127 Фуната, а од онога сена, где је трава покошена после цветања, требао је 133 Фунте, па да добије исто онолико млека, колико је имао кад је узео центу само од онога сена, где је трава нокошена у најленшем цвету. Нз тога се види, да за музаре ваља само онда косити траву, кадје ова у најбољем цвету.

111, следње време државни саветннк у кнежевшш Српнјн, оставио је на самрти све своје имање, по прилици 12хиљада дук а т а, оностраном нашем народу у наследство на просветне цели. Но трипут слава родољубу. који и преко гроба свога чини своме народу добра! (Сабор у Пешти.) Саски посланик Гул предложио је сабору, да закључи да је отпис министра Сапарија, којим уништава познати нам закључак саског нар. сабора, противан државним законима, те да за то не вреди ништа. Сабор ће у своје време узети тај предлог у претрес и — одбациће га. (Ердељски Саси.) Како је Сасе раздражио поступак мин. Сапарија, види се осим свега оног, што до сада јависмо, и пз тога, што је и општинство вароши Сибиња а тако исто диштрлктска скупштина у Медијашу усвојила закључак општинства вароши Кронштата, о коме беше реч у последњем броју овога листа и што су уз протест пар. сабора због отписа министрова нристале осим Шезбурга и вароши: Репс, Шпул, Лешкирх и Грошенк. Осим тога штамиана је књижица, у којој се жестоко удара на вдаду. (Бока Которска.) Из Будве јављају, да је тамошњавласт отправила четрнпјест гдавараиз Мајина,!Брајића и Нобора, све по двојицу везане под јаком стражом у Котор. Вели се да је због тога. што су судили за мртве главе мимо постојећег суда по своме стародавном народном обичају. Дела ова ствар може да буде врло жалосна. Сироти главари могу да страдају са своје безазлености. Суд што ће им судити, ваља свакако добро да пази, да не излије сву строгост закона на људима у којих је осећање према стародавним обичајима јаче, него осећање према државнии установама. Ал' овај случај нека подсећа друге на то, да за суђење постоје судови, мимо које није нико властан судити. (Срем.) У Срему бесни немила боља: богиње. Особито по граничарским селима покосе богиње по десетину душа на дан. Како су срески лечници по тим крајевима људи по све невешти, а уз то још и господа, која само тамо дече, где је изглед на готове наре, то бедном народу никаквеномоћи. Лане колера, сада богиње, а три године неродица куд грће несреће!