Глас народа

БРОЈ 13.

У НОВОМВ САДУ, 31. МАРТА 1874.

ГОДИНА IV.

Издази сваке недеље на читавом табаку. Дописи шиљу се уредништву , а претплата и огласи А. ПајевиЋу у Н. Сад.

ГЈАС НАРОДА.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осам месеци . . 2 . на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ НЛАћА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКК ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖНГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЗСЕ ЗА ОНВ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШВЕ И.1И У ШТО ВЕКЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Прохујали су, да ннкад више не дођу. суморни дани студене знме. Тонли зраци сунчани милују наново — ко би знао но који пут? — голе, тврде груди опште нам матере земље, и својим тонлим загрљајем измамљују прамалегњи мирисави цветак. и мехку зелену травку; већ илузи одјекују складним јеком од слатких песама ваздушних певачица; и чује се веИ заношљиви жубор бистрих поточиЋа; и прнуо је већ но гдекоји шаренлепирнћ: скривен у недрима земље живот, што никад не изумире, избио је наповршину —живот,вазда стари, вазда нов — ускрснуо је! II таман си удахнуо чисти, свежи зрак, таман си омирисао мирисави цвет, прислушнуо певача по лугу, опазио лептира и присео крај поточиђа на зелену траву, а свечани. тајанствени гчас звона будилника са висока звоника довикује ти: „X р истос васкрсе!" . . . По даЛ)Ним крајевима света, где се трима ирстима баца на се крст, позцравља се данас отац и син, својта и родбина, знанац и незнан, старо и младо, мушко и женско са:„Христос васкрсе!" II све ти је одбацило терет и бригу, на је весело, наје расположено, па је задовољно. Икакода не? Васкрс природе око тебе, васкрс човекау теби! Ва истину васкрсе!! . . . Васкрсаоје, као што учи вера,што јеверујеш, онај,који је, и сам човек, свом снагом својом, од свега срца свога и све душе своје љубио човека; васкрсао је он. који учаше човека науку ненадмашенуникад; истину^никад неопоречену: „Љубисве људе, као себе самога г васкрсаојеонај,којисе родио у јаслама од сирота витлејемска дунђерина и подигао као божаство у висину, са које живот човеков изгледа као мравињак, у коме вечно гамиже човек у непрекидној борби за живот, и на којојје јасно, да човек све дотле није човек, ма носио облик човека, докле се не нодигне из голог телесног, животињског живота у виши. у живот духовни. у топлом заносу за врлином хтео је из силне љубави према човечаству, да начини од човека оно,

што сам беше — узвишени идејал. Зарад жарке љубави те, зарад науке своје, зарад узорасвога— страдао је, распет је. . . . Од тога времена нролетеше 19 векова — тренут зависијону, вечност за човека. А за то дуго време, шта ли се је све с човеком догодило! Еакав ли је процес прошао за то време човек! Еаква разлика између тада и сад! Иаука, вештина и уметност развила се које на основу старог предхришћанског класицизма (тако се зове јелинска и римска образованост), а које као пород новијег времена из себе саме, усупрот свима мучним незгодама прошлих времена, времена заблуде, глупости и сурове силе тако, да им нанретку не можеш 1фаја сагледати. Особито је развитак природних наука, што је свима осталим гранама наукеиразвитку друштвених одношаја човекових дао грдна полета. Некадањи роб природе, ухватио се данас човек у коштац с њоме, и с поносом може погледати на ову борбу, јер он — човек иобеђује. Проницавањем у досадање тајне природе, овладаће човек њоме све више и више и владаћењоме кроз њу саму. Данас већ прелеће човек у ваздушном чунићу на хиљаде копаља у висину по ваздушним просторијама хитрим летом далека села и градове. Данас се разговараш с пријатељем на хиљаду миља нреко гора н вода муњевном жицом као уста у уста. Данас ирепловиш широке пучине валовитих мора брзином, којој се дивиш и сам. Ватрени див полети данас носећи собом лако, као птица уграбљени плен, привезана му о боковечитава села, сињи терет. Изшфене су справе, што ти несвестицу навлаче, када се у широку своме колосеку размахну. Откривени су закони што владају целом васијоном. Доказано је, да закони, што владају у ирироди, владају и човеком, који се сматрао дотле као биће вишега, надприродног света Ал' ко би набројао све оно, до чега је дошао човек у свима гранама науке, усвимагранама вештне и уметности од времена Христова па до дана данашњега?

Ј