Глас народа

БРОЈ 16. У НОБОМЕ САДУ, 21. АПРИЛА 1874. ГОДИНА 1Т.

Излази сваке недеље Т| "ПГ 1 рј ТТ ■ Т| А 1Г 1 Цена је листу: на читавом табаку. I II Л I | | Ј| |Ј|| || Д на годину 3 Фор. Допкси шиљу се уред- I II Ц I П П Г I I II П на осам месе ® и ■■ 2 ништву . а претплата и I Ј| 1 1 || II Г1 I II II Г1 на четир месеца . 1 „ огласи А, Пајевићуу Н. Сад. | | за Србију годишње 4 „ ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ИРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ. за огласе 11лаба се 5 новч. од сваке врсте и 30 новч. за жиг сваки пут. цене су знатно ниже за онк огласе, који што чешее иди у што вебеи овиму излазе у овом листу.

У ОЧИ 5УРРВА ДАНА.

Побожни Србин дочекује сваки благи данак радосно. с светим осеВањем. Али ниједан не дочекује стом свежом радошћу. као што дочекује ђур1)61; дан. тај прамалетни благи данак, кад се гора заодева листом, кад се природа препорађа, кад сваки божји створ новим животом прене! А како Србин овогодишњи ђурђев данак дочекује? Какви осећаји надимају његове јуначке груди? Хоћеш ли, честити читаоче, да на ово питање одговора добијеш. а ти се вијни за часак по широким равницама Бачке и Ваната. по кршним горама „китњастога" Срема и на даље, па ћеш на брзо радозналост своју задовољити. У каквом ћеш стању затећи сељака српског? Затећи ћеш га. где је погиуо своју поноситу главу, где скоро очајава о судбини својој! А и како не би сагибао главе, кад се после неколико неродних година ни ова, која долази, не иоказује родна и берићетна! Жито је омахнуло. Кукурузе и винограде је последњих дана мраз љуто оштетио. тако да сељака нашег после жалосног пролећа јога жалосније лето и јесен чека. Пустиш ли се, читаоче, с којим сељаком уразговор. то ћеш обично од њега ове речи чути: „Баш нам сам бог не да главе дићи! Ето радимо и радимо, али шта то вајди. кад су рђаве године?" Нећемо да поричемо, да су године заистатаке, да не могу горе бити, не ћемо сељацима нашим да одричемо вредноћу и раденост, особито у последњим рћавим годинама, али нам се не може на ино, а да им не замеримо нешто, што они сами се(т, аљо жада, еад у овој неродаци треба да замерају. Ми замерамо нашим људима, што они на рђаве године мисле онда, кад ове већ настану. Кад се већ почнеш давити, онда је доцне учити пливати. Треба у добрим годинама штедети, треба чувати „беле новце за црне данз." Дочекаш ли рђаве године с празним рукама, онда нема тога бога, који ће ти помоћи, јер он и неће да помаже разметљиве, раскошне људе, који га може бити хуле, док

им добро иде, а тек кад невоље допадну, онда га се сећају, онда му молитве читају. Наши људи јако греше и у томе. што се они обично држе једнерадње, паако ова омахне, ондаје глад неизбежна. Многинеће ниданомишља, да иоред главне радње може човек олако обављати и других побочних нослова, који такођер доста прихода доносе, и којигаза нужду могуи захранити. Пчеларство, сточарство, свилоделство, воћарство, резање, плетење разних стварии другипобочнипослова, који би мумогли стотинама ирихода донети, народу су нашем на многим местима непознати, или. пгго је још горе, не ће да их се лаћа, јер мисли да су срамотни, Орбина недостојни. Нема ту, брајане мој, никакве срамотеНајвећа је срамота не радити. ништа не привредити, иа с празнпм џепомгладну годину дочекати. Наше Срнкиње могле би много више домазлук унапређивати. Место да се кинђуре и да време у беспослици проводе, боље би било, да за времена раде и кућу одржавају. Кад ова већ носрне, онда могу колиео хоће ле1;а своја подметати, кућа не еамо да ће се срушити, него ће и њих развалинама својим поклопити. Бивао сам по селима српским. Земље има довољно. Мислиш да је све засађено? Боже сахрани! Ако ништа друго, а оно би могао детелину иосејати, па од ње неколико кравапреко године издржавати, и ове би кадре биле целу породицу исхранити. Нема ти ту, брајане мој. ни десета кућа једне једине кравице. А и на што нам, кад за нас млеко нема ни близу те вредности, коју има ракија! Ракија од шпирита, коју Чивути иотоком точе, тоје срнско пнће, то ће нас тако окрепити, да ћемо се од силне крепости у гроб свалити!... Ове нам се мисли и нехотице намећу у очи овогодишњег ђуррева дана. ђурђев дантребало бида је за свакога Србина данак радости. Овогодишњи му не ће миого радости донети. Хоће ли се Србин својим горким искуством научити, те порадити, да му бар нотоњи ђурђеви дни буду радоснији?... С.