Глас народа

(( = ВРОЈ 19.

. ГОДИНА IV.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад 10. маја (Наш народни конгрес.) У прошломе броју јависмо, даје угарско липистарство држало ради наших црквено-народних ствари мпнистарски савет. комеје председавао краљ. Звапични лист. што издази у Пешти. јавио је ових дана званично да је министарски савет решио да се сазове 29. јуна т. г. у Карловце конгрес, који Ее под комесаром имати пре свега по досадањем (старом) начину да избере митрополита. Шта ово значи, рекли смо у прошлом броју. Песма је то, што смо је једном већ слушали. Дакле, и ако државни закон — зак. чл. IX. 1868. — и нмпој православној, као и свакој другој вероисповести јемчи за самоуправу у нашим црквено-школским народним стварима, па но томе обезбе- ћује нашим конгресима слободу у раду, докле се год ради о стварима. што спадвју на цркву и школу; инак наређује министарски савет, да конгрес има п р е с в е г а биратн митрополита. Кад влада наређује, шта конгрес има пре, шта ј ; после расправљати и радити, то не значи друго. него вреЈјати самоуправу-, а ко вређа самоуправу вероисповести у љиховим вероисповесннм стварима, тај очевидно вређапдржавни закон, који јемчи вероисиовестима ту самоунраву; влада дакле слабо хаје за то, што врећа земаљски закон. кога је створио земаљски сабор. само кад се то Срба тиче. Исто тако вређа уг. влада речени земаљски закон, кад нарећује, да конгрес бирамнтрополита но старом начину. Зак. чл. IX. г. 1868. захтева. да версисповесш имају пре свега одредити и утврдптм све оно ч и м е се све имају бавитп п како ваља да расправљзју вероксповедни коигреси своје црквено-просветпе ствари, т. ј. да пзраде пре свега конгрески штатут. Наш конгрес одг. 1870. израдио јетај статут и послао га уг. влади да гапрегледни одобри. Ката влада не хтеде тога статута одобрити, него га посда конгресу од г. 1871. натраг са прпиедбом, да га конгрес у неким тачкама измени, конгрес је учннио по захтеву владе, само да једном дође ствар у ред. Од тога времена па до данас лежи конгрески статут, којн кеВу осталим ваља да означп начин избора митрополита, код уг. владв још ваздан непотврЈен. Да Је влади стало до правде, права и закона. она би давпо веН одобри.да етатут , што га је конгрес изменио по њеној вољи; или ако ни тога статута неби одобрити могла. (што не стојп). она би сазвала конгрес, који би нре свега удеспо статут, што бп га иста могла н по закону морала одобрити. И тек онда, када би статут био одобрен, и тнме начин избора митрополпта осигуран. сазвала* би влада конгрес, који бп мећу осталим својим нословима избрао и митрополита. Кад у место свега тога влада командује сада конгрес на избор митрополпта по старомначину. јер нови није одобрила, влада тера само своју аосадању политику према Србима. којом је показала, да слабо хаје за то, што греши противу закона и што понижава себе, само да постигне недозвољену цел. Што се на послетку тиче комесара, то је зло , које је тесно скопчано са оба горња зла. Јадна уставности! Уставна влада и неуставан начин изборамитрополита; уставпа влада ВДАОНИК „ЗАДРТГА 8А СРПОКУ НАРОДНУ ШТАМП Српска народна задружиа шта!

и Формални ансолутни комесар! ХоЕе ли се и сада, као и оно прошлог, растераног конгреса захтевати, да конгрес на колени дочека комесара. иди Ве комесар моКи и без параде и метанисања уКи у Карловце и у конгрес, не знамо. Толико пак знамо, да српски конгрес неПе метанисати и пузити пред комесаром, ми не добио никада митрополита. ОстављајуГш, да идуКи пут у тој ствари подробније говоримо. сада напомињемо само то: да је час куцнуо, у комеваљадаје сваконасвоме месту.За који дан, па Ке се бирати но општинама изборници, кој и бирај у у из б о р н им местима посланике на конгрес. Изборници ти одлучују. какав ће бити самконгрес. Затоваљада себирају за изборнике само прави о^ејани родољуби. а не утворе. улизицеикукавице, ако хоКемо да сачувамо своје народно право, ако хоКемо да спасемо народну част и да извојујемо користи исеби атиме и целоме српском народу. Будимо на опрезу! дванајести час само што није куцнуо!

О Г Л А С.

Долуподписани д је браЕи земљеделцима на знање, да пмаде главно стовариште за Бачку, Банат, Славоиију и Србију, како од свију алата тако и машина земљеделских. као вршаоница од 2 коња снаге, које сламу добро изтресају, и од 3—4 коња снаге, које уједно и зрно извеју. Даље: плуг, што кона и загрКе кукуруз, гвоздене дрљаче, гвоздене ваљонице, две врсте машнпа за сејање, кошење, грабље за куиљење сена, мале и велике сечке, решета, машина, што вади кукољ, горушицу и дпвЈак из жита од 1Љш1Нег-а, машпна што бундеве. репу и кромпир за марву ситно сече, машина за крунење кукуруза, пресе за вино, и што деле грожЈје од петељака, бунара на шмрк, прскадица за ватру и башту, вннта за дизање терета. Осим тога најбољег зејтипа за мазање истих машина. Све овде наведено двје долеподписанп по ориђиналнон ценовнику и то на 1, 2. Зили 4 рате поред два јемца, свака од 3 месеца. УГЉЕША КРВАРИК, Ст. Бечеј у Бачкој. ОДГОВОГ АДМИНИСТРАДИЈЕ. Г. Светозару Баићу. ђала. Претплату н и к а к о ннсмо прииили, а лист Вал се шаље редовно од 6-ог бр. Шаљело Ваи по д р у г и пут првих пет бројева, очекујући претшату. ију ". — урвдник: Владан Арсенијевмћ.

гарија у Новои Саду 1874. год