Глас народа

БРОЈ 20.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

који има наложити повраИање старе општине, пего епархнјски админмстративни одбор, као власт општинска. — Развитак ове ствари јавићемо идуКи пут. (Сремска депутација у Пешти.) Пре.некп дан беше из Срема депутација код уг. мипистра а посеОно код министра трговине. радп опе наредбе загребачке рударске капетаније, којом је иета дала онпма, што копају угаљ по манастирским земљиштима у Срему. о чему веК једном подробно јависмо, и право на само земљиште завреме копања руда- Министри су редом примили ту депутацију и обрекли, да Кепорадити да се та ствар реши у корист манастира а по жељи скупштине сремстге комнаније, која је ту ствар покренула. (Хрватскадепутацијакодугарског министра-председника.) Хрватсги носланипи на уг. сабору походили су пре неколико дана уг. министра председника. Бито-а п метули му на ерце. да се заузме да се што пре утелопи граница хрватско-славонста матери земљи. то јест да се сасвим провинпијалише. Г. министар председник изволео је приметити. да он те етвари још није проучио, него Ее се постаратида то што нре буде, па онда Ке веК настојати, да се итаствар у ред довеие . . . „Не липши " (Хрватске жељезнице) Уг. мпппстар комуникација наложио је строго свима званичницима код жељезница хрватско-славонеких да што пре науче маКарски језик. јер Ке иначе бпти отпуштени из службе. Даклеу тројној краљевини да мора званичник. макар и код жељезиице знати мађарски језик п водити књиге званично на мађарском језику! .Те ли и то награда за ону неоправчану попустљивост загребачког сабора? Затребачки листови сад вичу. а кад јетребало викати да не до!)е до тога, тада су кидисали на сваког, који се усудио да изрече гласно своје пготивно мљење. Само да се не нокајт ти практични политичари. (Србија.) 'Кне.з ЈГилан се вт>атио у Београд, по што је прошао унакрст Царигпад. и обнтпао ева хранилишта и светилигпта мтхамеданских сањалаца на Воспору и по што је уз пут сврнуо код романског кнеза Карла. (Словачке гимназије.) Естрагом што ,је по налогу министра просвете вођена против једне од словачких гимназија. о којима смо пређе па овом месту говорили. показало се. да је све. ама баш све, што им се подметало од маК. занесењака, проста гадна лаж и измитљотина. То су опи знали н пре истраге. (Угарска.) Делегације су се разишле. свршивши свој посао. Осим неколико стотнна хпљада, што је уштеКено, остаје стари трогаакна заједничке ствари. (Ердељски Саси ) Саси никако да се умире. Које на народнпм зборовима свотим, које по немачкпм листовпма пападају жестоко на МаКаре, а особито на владу. Некинародип збор опет захтеваше да се мин. Сапари стави под оптужбу ради повреде закона. Страни свет. (Немачка.) Немачки државни сабор распуштен је. — Три су главне ствари. о којима се саветовао тај сабор и донео о њима законе, а то .је: Закон о нижем евештенству, заквн о војсци и на послетку закон о штампи. Мто се тпче онога првог закона. о њему смо веК једном јавили у овом листу. То је онај закон. који наређује да се свештеници, којебпдржавна власт збацпла са свештеничког звања у Пруској, не смеју поставитп за парохе ни у којој од савезних немачкпх држава, п да се свештеници таки могу изгнати из земље иставити под надзор полиције. Законјеовај самоодјек

борбе, у којој се пруска влада са котилицизмом налази. Што се пак другог закона тиче, он се састоји у овом. Немачка издржава кроз седам година стајаКу војску од четир стотине хиљада момака. Влада је искала више, ал' сабор се једва склопио или боље, једва га је на то нагонио болеснп Бизмарк, који је претио сабору да Ке га растерати. ако неКе онако, како он хоКе, и који је и самога цара Виљема и многе зборове бирачке употребио за кортеше у овој ствари. ТреКп закон о штампи прошао је исто тако. У место да дозволи слободну штампу, Бнзмарк и веКина саборска нађоше за добро задржати све полицајске мере, које свакп час грозе иоле слободоумнијем листу пропашКу. (Берлин.) Пруски земаљски сабор одгодио се. (Швајцарска.) У Швајцарској је досадањи устав . промењен. Да ли на боље нли на горе — о том Кемо говорити други цут. (Турска.) Министар спољашњих послова, Рашидпашапао је. Тај пад доводе многи у свезу са путом кнеза Миланау Цариград. Ко би се још у Турској могао разабратп у таким стварпма! (Италија.) Министарство је ових дана поднело краљу Виктору Еманујилу своју оставку, ради тога што је у сабору наишло на велики отпор. Краљ пм не хтеде примити оставке и министарство сад тавори своје даие. (Француска.) У Француској је такоКе пало Брољево министарство. Ново министарство је маого лошије од преКашњега у сваком обзиру и за то Ке се и оно брзо упокојити. РАЗЛИЧНОСТИ. (Чувајмо очи.) Дечко неки од 15 година гледао је кроз прозор жељезничких кола, и то по дуго. За осам дана после тога поче му светлуцати пред очима. За 14 дана ослепп са свим. Сад је у једном берлинском пшитаљу и мало јенаде. да Ке се помоКи. Пазимо дакле на своје очп. (Снег у мају.) Последњих дана прошлог месеца беше непрестано натуштено небо и падаше хладна кпша, а у недељу у јутру (5. маја) освану и снег на Фрушкој гори дуж дунавске стране. Спег је доста јак био и нз Повога Сада видела се Фрушка сва бела. П на бачкој страни било је снега, али много мање, него у Срему и трајао је неколпко дана. (Шесторци.) У варошицн једној у горњој Аустрији родила је нека жена пре нвгде шесторо деце на један пут. Двоје од отпх рођено је мртво, а четворо живело је још неко време после рођаја. (Пријатељима и пријатељицзма каве) јављамо по страним новинама радосну вест, да је ове годнне у Бразилтји (у јужној Америци) кава тако родила, како до сад никада. У след тога гласа, пала је на лондонској светској ппјаци цена одмах за 1 и по 1 >ор. по центи, а пада номало непрестано. Онпм нашим читаоцима, који може бити не знају, напомињемо, да главна берба каве у јужној Америцн почиње нстом у марту, те Кемо ми тек за који месец дана осетити знамепито добре последице тога овогодишњег божјег благосдова. 0ДГ0В0Р АДМННИСТРАЦНЈЕ. Српској читаоници. Минхен. Од почетка до краја године јист за стране земље стаје 4 фо [>. и могу се добитн сви бројеви. Шаљемо од бр. 18.

влаоник „задгуга ј*. орпску народну штампагију". — уредник: Владан Арсенијевић.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.