Глас народа

БРОЈ 23.

У НОВОМЕ САДУ, 9. ЈУНА 1874.

ГОДИНА IV.

Излази сваке недеље на читавом табаку. Дописи шиљу се уредништву , а претпдата и огласиА .Пајеви ^ууН. Сад.

ШС НАРОДА.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осам месевд . . 2 . на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ. ЗА ОГЛАСЕ П.1АВА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ЛРСТЕ II 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШВЕ ИЈИ У ШТО ВЕБЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ШТЕДЉИВА Преклане био је у овом листу говор о домаћици и о томе, шта она мора радити, акохоћеда заслужи име добре домаЕице. Сада смо наумилида о томе јошвишепишемо. Мн ћемо разлагати ствари и послове које домаћице у куТш обављају. Поелови ови су истина обични, свакидашњи, али онису ипак тако важни, да од н,их опстанак куће и породице, а по што се из ових народ састоји, тоопстанак и овога од њих зависи. Ми Срби све тежимо за великим, славним делима. Мало који од нас да није тако славољубив. е бихтеода сеупоредиједном Душану, Еарађорђу илн ти другом славном човеку. Редак је који није славољубив, који не тражи славе, који се задовољава дарадиу мањем кругу. Ми допуштамо, ми штавише захтевамо, да се сваки и за јавне ствари заузима, али му саветујемо, данипо штонезаборавља својих кућевних ствари и послова. Ове треба особитожена, демаГшна да пази и надгледа. Докле муж ван куће дужности своје обавља. дотле жена треба да у кући бадрим окомпазина сваку инајмањутварку. Дужност женина, делокруг њезин је у куТш, у нородици. Ту она треба да ради, ту да прпвређује, управо да заштеђује, да чува оно, што муж заради. Штедња мора домаћици бити правило, начело, којега се непрестано у домазлуку држи, само тако Пе кућа од ње имати користи. До домаћице стоји, да ли ће живот у кући бити раскошан нли ће бити удешен према приходу и заслузи мужевљевој. Домаћица ваља да настајава, да се не кубури н не гладује, да се ужива а да се не расипа. Не штеди се само у новцу, него у свему. у свему што може донети новаца, па пре свега и у времену треба штедети, јер пословица каже.„време је новац!" Домаћица пак не може бити штедљива, ако се не разуме у домазлуку, ако нема воље за кућевне послове, ако није извештена у њима, аконема карактера, ако не мари за ред и за чистоту,иако није вредна.

ДОМАћИЦА.

Многе домаПице у малим стварма штеде, а у великима расипају; друге опет само пазе на велике, скупоценије, које су њимамилије, а иренебрегавају малене, маловажне. А управо цео делокруг домаћичин мален је, сви њени послови нису сваки посебице големи, али сви скупа, у целини узети приличне су величине и од њих зависи опстанак куЕе и породице. За томноге домаћице јако греше не пазећи на сваку маленкост у домазлуку, непазећп особито на време, које је у свакој радњи скупо, прескупо. Треба сваки минут, сваки тренутак на добро употребити, јер често један иренебрегнут тренутак стане човека много новаца. Штедљиво унотребљавање временаумножава имањекућевно, тако исто као и штедња у новцу. Ео.тико домаћица може уштедети само при куповању, када све у своје време купује! Кад у невреме купује, онда јој не помаже погађање и ценкање. Сад ће уштедети неколико новчића, а нреје изгубила, може бити, неколико Форината. Но није довољно да домаћица само све у своје време ради, да све у своје доба купује. набавља. Штедљива домаћица ће не само новац, него и све друге ствари, које се могу истрошити, које могу нестати, нод кључем држати. Гдекојој домаћици је несносно, да свуда сама иде, да сама издаје ствари које су нод кључем. Кућа, у којој је така домаћица, неће никад пропевати. У куЕи, у којој је кључ од „шпајза," подрума, одаје за дрва и т. д. у рукама млађих, те ови сами узимају шта им треба, у такој куГш нема разговора о штедњи н о благостању. Што је већи домазлук, тим иажљивија треба да је домаКица. Ако домаћица посао свој људски распореди, то јој неће бити теретно све под кључем држати. Она ће обично у јутру извадити све, штоје нужно зацео дан. ивадећи нрегледаће јестиво, пиће и другу ђаконију, а тако исто и браве, је .ти све у свом реду. Ако се изгуби кључ, то нека га тражи дотле, докле га не нађе, или нека промени браву, јер често млађи затаје кључ, па они онда кришом отварају коморе и узимају шта им је воља.