Глас народа

^ БРОЈ 34.

У НОВОМБ САДУ, 25. АВГУСТА 1874.

1 ГОДИНА IV.

Мзлази еваке недеље на читавом табаку. Дописи шиљу се уредништву , а претплата и огласи А- Пајевићу у Н. Сад.

ГЛАС НАРОДА.

Цека је листу: на годину 3 Фор. на осам месеци . . 2 . на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, НРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ. за огласе 11лаба се 5 новч. од сваее врсте и 30 новч. за жиг сваеи пут. цене су знатно ниже за оне огласјв, еоји што чешве или у што вевем овиму излазе у овом листу.

М У Ж И Ж Е Н А.

VII.

Али има у нашемнароду и ва момЕОвања и за девовања погрешаЕа, што се после свете. Ја ћу овде да споменем само најобичније, јер ихима толиео , да би ме далево завеле. СпоменуИу само оне, што су у обичајима, у навикама народним. Пре неволиЕО година путовах с друштвом, и беше већ близу по ноћи, вад стигосмо уједносело. Већ се из далека чула ларма и кикот, а Еад стигосмо нред одрпану крчму, а тамо свирац у среди, а око вега еоло запурених, раздражених девојава и пола -чјаних момака. Нуре свачу као виле, а посЕОчице лете безобзирце, час из девојачких, а час из момачких нромуклих грла. Па није мира и кад свирац стане. Ено их где ,; ете двоје по двоје у слабо осветљену крчму, па тек онда почиње сврнав и бесрам, док свирац опет не засвира. Дивља вика и лупа пресецаше тако немило поноЕну тишину, аразбарушене слике њихове по мраку чиљаху ми се као зли дуси, што човеву о животу раде. Згрозих се од тога погледа и навалих на другове, да даље нођемо. И они беху СЕЛоњени, а и вал.ало им је, јер се по момцима мутило и договарало. што је који од нас с којом од девојака проговорио. Кад поседасмо на кола и њихпоздрависмо, а из десетине девојачких уста најгоре речи за отпоздравље и десетак каменица од момака за уздарје. Ми дахиусмо душом, кад из села иза!)осмо. Питаће ме еогод, јнто сам ово приповедио. Хтео сам да вам покажем, Еако се може у зло претурити и најлепши обичај народни. Наше дивно еоло, што га играју сваке недеље и празника оео црЕве, на очи свету и старијима, онај смеран састанак чилих, али мирних момаваи стидљивих девојава, онај врасни венац безазлена, чиста живота, права пријатељства, искрене љубави прорастао коровом ниских, гадних страсти. МомаЕ не иде више у еоло , да својомвруломиигромзатресеневиносрце девојачко, већ да скрнавом песмом иподсеочицом запали страстувећ грешним грудима идананесе бестидан осмех на и онако веЕ погана уста.

Девојка више не обара очију, не румени девојачеим стидом, кад је момак само погледи, већ смело пристаје и у најгрђу шалу, акаткад боме у најгору збиљу. Па шта је носледица тога? Жена већ у напред изгуби онај свети чар, што је унраво и прави женом, а не подложницом, а муж оно достојанство, што му је веома нужно, ако не ће, да је женина нодлога и мама. Узме ли се таких двоје, ондаје већ у напред нестало оне светиње, што управо веже мужа и жену, и што ниче само у законнтом спаривању, Њих двоје су и носле венчања једно другом оно исто, што су и пре тога били, па како је та свеза њихова била веомалабава и тек од ћуди зависила, тако ће и сада тек само ћуд требатп, а да их опет растави. Па је ли така свеза довољна за узајмицу, што се иште у брачном животу? Хоће ли та свеза одолети свимаприликама у животу или ће се код прве несреће, код прве болести и невоље сама од себе распасти? Та ту је после хиљаду прекора и приговора, ту је сумњичењаи невере, а узајамноиоштовање, што је управо корен нраве љубави, малаксало је још онда, кад су први незаконити корак учинили и једно пред другим морално пали. Питајте конзисторије, где је раздора у породици и кући? Јамачноћевам одговорити, да је онде, где су њих двоје већ пре венчања прелазили границе, што их је морал и закон ноставио. Што је обично баш она брачна свеза најнесрећнија, што јујестворила иревелика и дуга љубав. Читали сте ваљда, а можда сте и сами искусили у своме животу, да је читаве муке и дугих приповести од бескрајне љубави двоје младих и неприлика, док се састану, па кад их је послужила срећа, те се најпосле опет састали, омрзну се, раставе се. Што није срећна девојка, кад ускочи за момком? Не потраје дуго, а она се онет селисвојима и својој кући, а то све с тога, што је нестало поштовања, па и љубави између њих. Па онда номислите на друге последице такога момковаља и девовања, гато не би ваљало ни спомињати.