Глас народа

895

БРОЈ 37. „Г Л А С Н

Он је од малена туђе слушао и волео. Но сад тек виде, шта појезија *) на матерњем јеаику вреди. Па кад још лепота девојка песму отпева. Појезија је реч грчка. Под тим се именом разуме све, што је неким полетом, у заносу неком нанисано, говорено или отпевано. што није свакидашње, него више, светлије. необично. Обично се под том речи разуме песма, стихови.

ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ. — Олика којудоносимо у овом броју, иреставља дете како се депо сложпло са псетом. Направило себи од папира шеширпа седи у кућици вашчијој као даје његова а псето му депо дало местапоред себе. Лепа, блага. „дечија нарав" нетреба ни пса на ланду да се плаши. Питоме нарави човек може са сваким добро проКи.

ШТА БИВА ИО СВЕТУ. V Београду су била последњих дапа два виша официра 1 романска (влашка). Пшла су тога ради тамо, да се упознаду са официрима српским. То познанство није ради тога чињено да данас сутра један другом на част у гости доЕи може. Познанство и пријатељство ово склапа се с тога да се 1 едан другом у певољи наЈје. Што тишти Србију тишти и Романију. Турчин се спремаана когаКеи ако се незна ваљасенадати и на опрезу бити. Енез српски постао је пре негди старешипа једне романске регименте. Сада романски оФицири долазе У Србију, и пошто су разгледали оружје српско и војску попише са официрма српским чашу побратимства. СреТшо видели вас, Бог дао, скорим тако сложне на мегдану јуначкоме! Романски министар Бореско одпутовао је у Трст. Стране новинедонеше глас да је отишао уТурин, у Нталију, да се ■гамо састане са једнил агентом дрногорским. Ако дакле и није Бореско отишао у Турин ипак тај глас о састанку с Дрногорцем може нешто бити. Еадсравнимо слогу коју мало час споменусмо пзмеђу Румуније и Србије, онда у томе дру! штву баш је нужно да буде треКа Црнагора. 1 У Шпанији неиде за садашњу владу најбоље. Ако се и јави данас даје владина војска добилаједну бигку, сутра ево гдасада су бунџије карлисте добиде другу. Да влада напредује, до сад бивеК биокрај рату,јадно ми напредовање, де сваки дан у непријатеља све више војске, и највеКи пријатељ садашње вдаде шпанске заступник Немачки говори да језло. ВеК од више година ради се на том да се уједине све хришКанске цркве. Тога ради био је у вароши Бону овога лета састапак и договор свештеника разних вера Договор тај свршен је 6. о. м. Ту се постигло то, да су се свиувериди да међу православном и старокатоличком црквом у више догмата нема никакве разлике и изјавиди су сви да се и у остадим тачкама може постиКи споразумлење. Министар Финанције Гици изјавио је у савету министарском, да он неКе бити више министар ако се укине армиција , на рану а уз њега су пристади сви остали министри ма| џарски. Отуд се изводи — да може доКи скорим дотде да Ке се променути министри. Народ се радује промени, јеркадје здо онда бар нек није једно исто.

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

— Ео је то певао, запита цинц. Стева своје еестре? — Та зјала, Љубица Милиикова. што једолазила нашој кући, док смо милудебиле, насе стрицама мешале, одговорише поношљиве сестре. — Она мора, да.је већ велика, заиита даље брат? — Нађикала је ко и свака друга врба, придодаше завидљиве сестре. — Волео бих је ВИДИТИ. (Наставиће се.)

Кикиндска гдавна диштриктска скупштина закључилаје молити вдаду, да диштрикт неукида и послаКе самоме краљу депутацију дагамоди да неда раскинути тај од српских костију изидани град.

РА31ИЧНОСТИ. — (Чудновата кутијца. Приноветка с француског.) Једна домаКица примечаваше да се у њеном газдинство сваким даном свакојаке штете догађај у и да се њено добро од године у годину умаљава. — Она науми питати за савет једног пустињпка, који становаше у оближњој шуми, отиде е њему и приповеди му то своје незгодно стање. „Моје газдинство" рече она„ неиде ми за руком: не би ли ви могли упутити ме на каЕво средство, да се стане на пут моме си- ј ромашењу ?" Пустињик, који беше старац веселе и шаљиве нарави, замоли је да причека неколико тренутака; за тим нзнесејој једну маду добро затворену кутијцу. „Ви морате" рече пустињик, ову кутијицу годину дана по трипут на дан а ноКу по једанпут носити у кујну, у подрум у кошару и натаван. Псто тако обилазите с кутијицом у руци све буџаке у вашој куКи и ја вас уверавам да Ке се ваше газдипство окренути на боље. После године дана немојте заборавити донети ми кутијицу натраг." Ова добра жена није пропустила чинити све оно штојој је пустињик рекао. Сутра дан сишав се у пвдрум затече слугу у оном тренутку где точивино у једап велики бокад. У десет сати у вече оде у кујнуи затече слушкиње и слуге где се часте. — У кошаринађе краве до колена уђубрету, коњи пак беху неочешани и добијаху само сламу а зоб је сдуга склањао и на своју руЕу продавао. — Тако је она из дана у дан улазила у траг сваковрстним краЈјама и искорењавала злоупотребе у својој ЕуКи. Кад је година истеЕла, оде она с кутијцом пустин.ику. „Оставите" рече му „ову кутијцу још годину дана у мене; она садржи у себи изврстан лек." Пустињик стапе сесмејати и рече јој: „што се кутијце тиче; немогу вам је оставити. али Ку вам дати лек што је у њој сакривеп." После ови1 речи отвори кутијцу у којој сепадажаше један комадиЕартије са овима речма: „Ако хоКеш да све испада по твојој жељи, мораш иад свачим бдити и све сопственим очима видити." — (Како суде људи о безженству.) Скоро негди ожени се један Еатоличкипоп и узме протестанткињу. Попови други нападну с тога на њега, а он им на све нападаје одго вори само: „Ја се женим, јер хоКу да будем поштен " У 16. веку 1 бидо је тако покварено катодичко свештенство, да је била I