Глас народа

332

■ БРОЈ 42.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

• ГОДИНА IV.

У том случају, ако би Њ. Величаство преко саборског нреседништвараспустило сабору течају иериоде, има се сазвати нов сабор најдуже за три месеца. Чл. X. Сабор одрерује саборски пословник, који важи ва будући сабор. Сабор одређује свој дневни ред. Чл. XI. Сабор се нроглашује за састављен (конституисан) чим се надполовична веБина свих изабранихпосланикаоверови и саборски часнини изаберу. Да сабор може доносити одлуке, мора бити присутна надпловична већина саборских чланова, а одЛуке доноси сабор надпловичном веНином присутних чланова. Чл. XII. Председник је сабору архиепископ карловачки, митрополит и патријарх српски, или ако је патријаршеска и митрополитска столица уиражњена, најстарији епискон по посвећењу. Чл. XIII. Сабор бира на цело време саборске перијоде нз световнога реда подпредседника, који застуна нредседника и његове нослове обавља, кад је овај преиречен. Исто тако бира сабор нотребне иеровође за сваки ноједини течај седница. Чл. XIV. На захтевање дотичне владе подносиће јој се занисници саборски у достоверном препису, Представке сабора иодиисује нредседник, подпредеедник и перово|)а. Чл. XV. Одлуке сабора обнародује и извршује председник сабора односно саборски одбор. Чл. XVI. Сабор ие прима никакова изасланства. Свако ошнтење сабора са особама, телима или властима иде преко председништва саборског. Чл. XVII. .Седнице сабора јавне су.. Председник има право и дужност одржавати р.ед и мир; слушаоци имају се мирно нонашати. Чл. XVIII. Делокруг је сабору: Да уз највиши надзор, који 1Б. Б. уставнимнутем врши самостално расправља. у]»еЈ)ује и преко својих органа уиравља, надгледа, и извршује послове, који се тичу нредмета поменутих у чл. I. дакле нарочито: .1.) Стараа г е ,ок.о одржања србске народне црквене. аутономије. 2.) Избор митронолита и патријарха србског и митронолитских органа. 3) Утицање у избор епискона. Делокрут : сабора непростире се на догматичке, вероучевне, обредне и литургичне ствари, и дисциплину у духовним стварима, која се односи на црккени запт и ред. Чл. XIX. У смислу овога делокруга установљује сабор: 1, УреЈјење парохија, нротопрезвитератаи епархија, разумевајуЕи овамо и установлење броја и

опсега енархија; онда устројство црквених општина, епархијскихимитрополитских власти; епархијских скупштинаи српског народногцрк. сабора. 2. Уре1)ење о дотацији парохијског свештенства, манастирског братства, протопрезвитера, епископа и митроиолнта-патријарха. 3. Уређечг.е вероисноведних нижих и виших школа и наставних завода, камо спада и уставлење иаставног сустава у границама земаљских закона. Изузима се наставни сустав богословије, који уређује архијерејски синод и то у погледу световних наука с иреслушањем народно-школ. савета. 4. Уређење о управи, контроли и унотреблењу цркз. народ добара, Фондова и Фундација с погледом на основне цељи, као што је то одређено и саборским закључком од год. .1865 одобреним кр. уредбом од год. 1868. 5. Уређење надзора над оним цркв. народ. добрима и закладама, којима митроиолит-патријарх и егшскопи рукују. 6. Уререње о издавању зајма из срнско-народних црквеиих Фондова. 7. Правила и прописе дисциплинарне у опсегу по сабору донешених уредаба. 8 Одредбе о оснивању нових и укидању ностојећих манастира. Све преднаведене уредбе и одредбе сабораиду 1Бег. Величеству на потврду. 9. Сабором установљени прорачун у погледу трошкова на нотребе цркв. нросветних цели из црквено-народних Фондова, Фундација и завода овамо рачунајуПи и манастире — нодноси се влади на углед и за уверење да се код употреблења фондоваизаклада ноступалопо постојећим прописима. Ак ) се ради о оту|јењу, онтеређењу или конвертирању, относно нромени сврхе којега цркв. народ. добра, Фонда или закладе, као и за покриПе које потреПе у прорачуиу устаиовљене путемразреза, потребна је дозвола Њ. Величества, дотичио одобрење владе. 10. Закључни рачуни у погледу у прорачуну наведених Фондова, Фундација и завода — изузимајуБи рачуне манастирске и насгавних завода о којима иаређује чл.ХХП. пбцслов.З-/. овога устројства, — имају се пре однравке заглавног решења иоднети влади на уви1јење, да ли <у у складу са прорачуном сабора и ,да ли је иреглед т. ј. ревизија, у Формалном погледу нравилно обављена. Установлење броја и опсега парохија, иротопрезвитерата и еиархија, оснивање нових и укидање постојећих манастира, устројење духовне конзисторије и црквено - митрополитскога савета (аиелаторије) бива са преслушањем архијерејског СИИОДа. (Свршиће се.)